Imao je neobičan košarkaški put, od Beovuka i Žalgirisa, preko Crvene zvezde i Nimburka, do Olina i Banvita. Reprezentativni centar Vladimir Štimac otvorio je dušu u intervjuu za B92 rekavši da je u drugoj sezoni u Zvezdi doživeo pakao, da su ga ljudi iz kluba „psihički maltretirali“ i javnosti ga predstavljali kao izdajnika crveno-belih. Nezaobilazna tema razgovora bio je i nacionalni tim i predstojeće Evropsko prvenstvo, ali i Štimčevo igračko sazrevanje, život u pomalo depresivnoj Bandirmi...
Drugo leto u nizu Štimac je na pripremama „orlova“. S obzirom na situaciju i veliki broj debitanata, već je među iskusnijima.
„Koliko sam video na dosadašnjim treninzima, mladi momci se dosta zalažu. Imaju želju da rade, što je i normalno. Svako od nas ima želju da dobro radi, to je i Teo istakao pre neki dan, svako daje sve od sebe i vidi se da smo sto posto u tome. Maksimalno smo koncentrisani, dopada mi se taj ambijent. Mislim da je to odlična osnova za sve što nam sledi“.
„Koliko sam video na dosadašnjim treninzima, mladi momci se dosta zalažu. Imaju želju da rade, što je i normalno. Svako od nas ima želju da dobro radi, to je i Teo istakao pre neki dan, svako daje sve od sebe i vidi se da smo sto posto u tome. Maksimalno smo koncentrisani, dopada mi se taj ambijent. Mislim da je to odlična osnova za sve što nam sledi“.
Krstić "čiča", ali se ne ljuti
Atmosfera među igračima je izvrsna – česte su i šale, pa je tako Štimac pre nekoliko dana kapitena Nenada Krstića na Tviteru oslovljavao sa "čiča“.
„Nisam ja to izmislio. Koliko ja znam, to je započeo Bjelica, a mi koji smo tada bili novopridošli prihvatili smo šalu. ’Čiča’ je već bio aktuelan kada sam ja došao, a meni je to bilo simpatično, pošto je Krstić najstariji i najiskusniji tu. Ne ljuti se on uopšte zbog toga. Krle je izvanredna osoba, pravi timski igrač koji kreira atmosferu. Svi momci su super, ali njega ističem jer je kapiten i vodi celu priču“.
Centar reprezentacije Srbije raduje se priključivanju dvojice igrača na spoljnim pozicijama i smatra da će oni mnogo pomoći timu.
„Vasilija Micića sam pratio ove sezone, mnogo mi se sviđa kao igrač. Odličan je, pravi plejmejker. Tu je i Nemanja Nedović, koji je potpisao za Golden Stejt. U životu nisam video nekoga sa takvom promenom pravca i eksplozivnošću kao što je Nemanja. On je rođen za NBA, drago mi je zbog njega. Sećam se i kada smo igrali zajedno u Zvezdi, da mu je bio san da zaigra preko Atlantika, znam koliko voli neke NBA igrače. Sanjao je san i dosanjao ga“.
„Nisam ja to izmislio. Koliko ja znam, to je započeo Bjelica, a mi koji smo tada bili novopridošli prihvatili smo šalu. ’Čiča’ je već bio aktuelan kada sam ja došao, a meni je to bilo simpatično, pošto je Krstić najstariji i najiskusniji tu. Ne ljuti se on uopšte zbog toga. Krle je izvanredna osoba, pravi timski igrač koji kreira atmosferu. Svi momci su super, ali njega ističem jer je kapiten i vodi celu priču“.
Centar reprezentacije Srbije raduje se priključivanju dvojice igrača na spoljnim pozicijama i smatra da će oni mnogo pomoći timu.
„Vasilija Micića sam pratio ove sezone, mnogo mi se sviđa kao igrač. Odličan je, pravi plejmejker. Tu je i Nemanja Nedović, koji je potpisao za Golden Stejt. U životu nisam video nekoga sa takvom promenom pravca i eksplozivnošću kao što je Nemanja. On je rođen za NBA, drago mi je zbog njega. Sećam se i kada smo igrali zajedno u Zvezdi, da mu je bio san da zaigra preko Atlantika, znam koliko voli neke NBA igrače. Sanjao je san i dosanjao ga“.
Prošle sezona bila je veoma uspešna za Štimca – sa Banvitom je stigao finala plej-ofa prvenstva Turske, a prosečno je beležio 8,5 poena i 7,4 skoka. U Evrokupu je srpski centar bio još bolji – 12,8 poena i 6,8 skokova. Iako sa profesionalne strane ispunjen, na ličnom planu Bandirma, gradić sa oko 120 hiljada stanovnika, ne pruža mnogo.
„To je grad udaljen dva sata ’ferijem’ od Istanbula. Kada ne funkcioniše ’feri’, onda se ide okolo i treba tri-četiri sata. Banvit je organizovan klub i finansijski veoma dobro stoji. Bandirma je jako mali grad, tamo nema šta da se radi i, iskreno govoreći, ume da bude vrlo depresivno. Ali poznato je da imaju novca i zato se neki igrači odlučuju da idu tamo, što je normalno. Sva sreća pa sam imao fizioterapeuta iz Srbije, još neke igrače sa Balkana, pa smo mnogo vremena provodili zajedno. Po mom utisku, Turci su vrlo vredni. Ne kažem da smo mi lenji, daleko od toga, ali nisam osećao u Turskoj kao da je ’to to’. Jednostavno, više volim Srbiju“.
Od prošlog leta i kvalifikacija za Evropski šampionat, šira javnost u Srbiji nije imala mnogo prilika da gleda Štimca na delu.
„Prilično sam se promenio u atletskom smislu. Nikada nisam bio veliki atleta, ali skinuo sam dosta kilograma i sada sam brži. Napredovao sam u pojedinim segmentima igre, koje sam tokom godina razrađivao – pre svega skok na obe strane terena, ali i igra u odbrani. I neke stvarčice u napadu. Sledeće što želim da popravim jeste šut sa poludistance, to moram da uvežbam. Imam već 26 godina, ali čovek uvek može da napreduje. Nikada nisam bio talenat o kojem se mnogo pisalo i govorilo. Probio sam se svojim radom i upornošću i volim što je tako. Idem uvek stepenik po stepenik“.
„To je grad udaljen dva sata ’ferijem’ od Istanbula. Kada ne funkcioniše ’feri’, onda se ide okolo i treba tri-četiri sata. Banvit je organizovan klub i finansijski veoma dobro stoji. Bandirma je jako mali grad, tamo nema šta da se radi i, iskreno govoreći, ume da bude vrlo depresivno. Ali poznato je da imaju novca i zato se neki igrači odlučuju da idu tamo, što je normalno. Sva sreća pa sam imao fizioterapeuta iz Srbije, još neke igrače sa Balkana, pa smo mnogo vremena provodili zajedno. Po mom utisku, Turci su vrlo vredni. Ne kažem da smo mi lenji, daleko od toga, ali nisam osećao u Turskoj kao da je ’to to’. Jednostavno, više volim Srbiju“.
Od prošlog leta i kvalifikacija za Evropski šampionat, šira javnost u Srbiji nije imala mnogo prilika da gleda Štimca na delu.
„Prilično sam se promenio u atletskom smislu. Nikada nisam bio veliki atleta, ali skinuo sam dosta kilograma i sada sam brži. Napredovao sam u pojedinim segmentima igre, koje sam tokom godina razrađivao – pre svega skok na obe strane terena, ali i igra u odbrani. I neke stvarčice u napadu. Sledeće što želim da popravim jeste šut sa poludistance, to moram da uvežbam. Imam već 26 godina, ali čovek uvek može da napreduje. Nikada nisam bio talenat o kojem se mnogo pisalo i govorilo. Probio sam se svojim radom i upornošću i volim što je tako. Idem uvek stepenik po stepenik“.
"Mnogo sam napredovao kod Pešića"
Kao veoma mlad, sa svega 18 godina, otišao je u Žalgiris. Neki bi rekli da je to bio pogrešan korak, ali ne i Štimac.
„Moj prelazak u Žalgiris nije bio loš potez, uopšte se ne kajem. Prvih nekoliko meseci su me dobro pretukli tamo, tako volim da kažem. Prošao sam dobru školu tamo igrajući drugu ligu za mladi tim. Nisam igrao po povratku u prvi tim, ali sam na pozajmici u Valmijeri bio najbolji skakač i najkorisniji igrač Baltičke lige“.
Usledio je prelazak u Crvenu zvezdu, rad sa Svetislavom Pešićem, sve je išlo kako treba.
„Prva godina u Zvezdi bila je ostvarenje mojih snova. Radio sam sa vrhunskim trenerom Pešićem i sve je bilo na najvišem mogućem nivou. Svi najbolji treneri, a imao sam prilike da radima sa Pešićem i Ivkovićem, insistiraju na disciplini, tačnosti i na nekim novim detaljima. Uz Pešića sam dosta napredovao, igrao sam i iz driblinga na koš, šutirao sam... Ali onda nastupa drugi period kada Zvezdu napušta Sloba Vučićević, a Pešić odlazi. Došao je Aca Petrović, sa njime sam takođe našao zajednički jezik, on je sjajan čovek“.
„Moj prelazak u Žalgiris nije bio loš potez, uopšte se ne kajem. Prvih nekoliko meseci su me dobro pretukli tamo, tako volim da kažem. Prošao sam dobru školu tamo igrajući drugu ligu za mladi tim. Nisam igrao po povratku u prvi tim, ali sam na pozajmici u Valmijeri bio najbolji skakač i najkorisniji igrač Baltičke lige“.
Usledio je prelazak u Crvenu zvezdu, rad sa Svetislavom Pešićem, sve je išlo kako treba.
„Prva godina u Zvezdi bila je ostvarenje mojih snova. Radio sam sa vrhunskim trenerom Pešićem i sve je bilo na najvišem mogućem nivou. Svi najbolji treneri, a imao sam prilike da radima sa Pešićem i Ivkovićem, insistiraju na disciplini, tačnosti i na nekim novim detaljima. Uz Pešića sam dosta napredovao, igrao sam i iz driblinga na koš, šutirao sam... Ali onda nastupa drugi period kada Zvezdu napušta Sloba Vučićević, a Pešić odlazi. Došao je Aca Petrović, sa njime sam takođe našao zajednički jezik, on je sjajan čovek“.
"Psihički su me maltreitrali"
Međutim, situacija se ubrzo okreće za 180 stepeni – o tom periodu karijere Štimac govori uzbuđeno i sa vidnom gorčinom u glasu.
„Po Petrovićevom odlasku iz kluba, za mene sledi ogroman košmar. Bio sam ugnjetavan u svakom smislu, nisam imao minutažu, a nisu hteli ni da me puste da igram. U to vreme nisam igrao i bilo mi je teško, pošto sam takav – borac. Tada sam dobio ponude dva evroligaša – Rome i Milana. Mogao sam lepo da se situiram, da se obezbedim, ali ta uprava nije htela da me pusti. Nisu ništa hteli. Nikada nisam dobio realno objašnjenje zašto je tako bilo. U stvari, objašnjenje je bilo ’potreban si nam’, a onda sam sedeo na klupi“.
Štimca je najviše bolelo što je predstavljan kao čovek koji beži kada je najteže i kaže da je bio psihički maltretiran.
„Ti ljudi su naterali navijače i ostale da se zapitaju da li ja stvarno volim Zvezdu. Posle svake pobede ja sam prvi jurcao da se radujem s njima, a predstavljen sam kao seme razdora, kao neko ko je došao samo da uzme pare i da ode. Ja volim Zvezdu, ali ne mogu da izdržim da me neko maltretira. Zato sam u tom periodu tražio raskid ugovora, a tadašnja uprava je to predstavila kao da ja ne volim Zvezdu i kao da napuštam klub kada je najteže. To je meni jako teško palo, užasno sam se osećao zbog toga. Ja jesam veliki Zvezdaš, ali to što su oni meni radili naziva se psihičko maltretiranje i to je jedini razlog zašto sam želeo da odem. Držali su me do kraja sezone, posle nisam bio interesantan nijednom timu i morao sam sve ispočetka. Mene nije sramota ničega što se desilo, treba da bude sramota ljude koji su to napravili. Ljudi treba da znaju šta je prava istina“.
„Po Petrovićevom odlasku iz kluba, za mene sledi ogroman košmar. Bio sam ugnjetavan u svakom smislu, nisam imao minutažu, a nisu hteli ni da me puste da igram. U to vreme nisam igrao i bilo mi je teško, pošto sam takav – borac. Tada sam dobio ponude dva evroligaša – Rome i Milana. Mogao sam lepo da se situiram, da se obezbedim, ali ta uprava nije htela da me pusti. Nisu ništa hteli. Nikada nisam dobio realno objašnjenje zašto je tako bilo. U stvari, objašnjenje je bilo ’potreban si nam’, a onda sam sedeo na klupi“.
Štimca je najviše bolelo što je predstavljan kao čovek koji beži kada je najteže i kaže da je bio psihički maltretiran.
„Ti ljudi su naterali navijače i ostale da se zapitaju da li ja stvarno volim Zvezdu. Posle svake pobede ja sam prvi jurcao da se radujem s njima, a predstavljen sam kao seme razdora, kao neko ko je došao samo da uzme pare i da ode. Ja volim Zvezdu, ali ne mogu da izdržim da me neko maltretira. Zato sam u tom periodu tražio raskid ugovora, a tadašnja uprava je to predstavila kao da ja ne volim Zvezdu i kao da napuštam klub kada je najteže. To je meni jako teško palo, užasno sam se osećao zbog toga. Ja jesam veliki Zvezdaš, ali to što su oni meni radili naziva se psihičko maltretiranje i to je jedini razlog zašto sam želeo da odem. Držali su me do kraja sezone, posle nisam bio interesantan nijednom timu i morao sam sve ispočetka. Mene nije sramota ničega što se desilo, treba da bude sramota ljude koji su to napravili. Ljudi treba da znaju šta je prava istina“.
"Vratio bih se u Zvezdu, što da ne"
Ipak, uspeo je da prebrodi sve nedaće, da se vrati na pravi put, a sada je reprezentativac sa ozbiljnim izgledima da se nađe među 12 putnika za Sloveniju.
„Otišao sam u Ventspils za neki mizeran ugovor, da pokušam da se vratim i vratio sam se. Posle toga sledi Nimburk – nisam se prilagodio igri, ali bilo je sve u redu, teklo je. Onda odlazim u Tursku, u Olinu sezona za tim nije bila sjajna, ali sam imao značajnu ulogu. Trener mi je mnogo verovao, znao je da iskoristi moj talenat, a i lopte su sve manje-više išle na mene. Zato mi je bilo lakše da iskreiram statistiku koja me je preporučila Banvitu. Između toga sam debitovao za reprezentaciju, što mi je veoma važno u životu“.
Uprkos lošem prethodnom iskustvu u crveno-belom dresu, Štimac na pitanje da li bi se vratio u Zvezdu odgovara momentalno:
„Vratio bih se, zašto da ne. Prema meni je napravljen dug i jako mi je žao što ti ljudi koji su dug napravili nisu izvadili iz svog džepa i platili mi, pošto su oni krivi za to. Sa druge strane, gospodin Čović me je ispoštovao u svakom pogledu. Čuo sam se sa njim, dva puta smo razgovarali i želim da ljudi znaju ko se kako poneo u celoj toj priči“.
Posle 13 godina, Zvezda će ponovo igrati Evroligu, a Štimac kao navijač kluba gaji visoke ambicije.
„Jako mi je drago što će Zvezdini navijači moći da se pokažu na evrosceni, da svi vide kakva će to atmosfera biti. Ako budem ugrabio vremena, sigurno ću doći na neku utakmicu, to mi je velika želja. Sa ovom ekipom, mislim da je moguće da se prođe prva faza. Vidim da svi pričaju da je užasno teška grupa, ali Zvezda ima odlične igrače. Pratio sam crveno-bele mnogo prošle sezone i srećan sam što će igrati Evroligu“.
„Otišao sam u Ventspils za neki mizeran ugovor, da pokušam da se vratim i vratio sam se. Posle toga sledi Nimburk – nisam se prilagodio igri, ali bilo je sve u redu, teklo je. Onda odlazim u Tursku, u Olinu sezona za tim nije bila sjajna, ali sam imao značajnu ulogu. Trener mi je mnogo verovao, znao je da iskoristi moj talenat, a i lopte su sve manje-više išle na mene. Zato mi je bilo lakše da iskreiram statistiku koja me je preporučila Banvitu. Između toga sam debitovao za reprezentaciju, što mi je veoma važno u životu“.
Uprkos lošem prethodnom iskustvu u crveno-belom dresu, Štimac na pitanje da li bi se vratio u Zvezdu odgovara momentalno:
„Vratio bih se, zašto da ne. Prema meni je napravljen dug i jako mi je žao što ti ljudi koji su dug napravili nisu izvadili iz svog džepa i platili mi, pošto su oni krivi za to. Sa druge strane, gospodin Čović me je ispoštovao u svakom pogledu. Čuo sam se sa njim, dva puta smo razgovarali i želim da ljudi znaju ko se kako poneo u celoj toj priči“.
Posle 13 godina, Zvezda će ponovo igrati Evroligu, a Štimac kao navijač kluba gaji visoke ambicije.
„Jako mi je drago što će Zvezdini navijači moći da se pokažu na evrosceni, da svi vide kakva će to atmosfera biti. Ako budem ugrabio vremena, sigurno ću doći na neku utakmicu, to mi je velika želja. Sa ovom ekipom, mislim da je moguće da se prođe prva faza. Vidim da svi pričaju da je užasno teška grupa, ali Zvezda ima odlične igrače. Pratio sam crveno-bele mnogo prošle sezone i srećan sam što će igrati Evroligu“.
0 коментара:
Speak up your mind
Tell us what you're thinking... !