Ovog leta napuniće se 21 godina od kako su se srpski vozači prvi put trkali na stazi Katalunja. Osvojeno 18. mesto je u to vreme bila zlatna sredina i bolji rezultat od onoga što su uspeli da postignu trkači iz, recimo, Brazila. Pa ipak, ovog rezultata se malo ko seća.
Možda zbog toga što su zbog sportskih sankcija naši vozači nastupali pod krajnje neatraktivnim imenom Nezavisnih učesnika, a možda i zato što biciklizam u našoj zemlji nikad nije bio naročito popularan.
Osim dvotočkaša Miće Brkovića, Aleksandra Milenkovića, Mikoša Rnjakovića i Dušana Popeskova, koji su tog 26. jula 1992. godine učestvovali na ekipnoj drumskoj trci Olimpijskih igara u Barseloni, čiji su start i cilj bili na tada novoizgrađenom autodromu dvadesetak kilometara severno od grada, od naših zemljaka na Katalunji su se na četiri točka oprobali samo Andrej Kulundžić, sredinom devedesetih u trkama Porše Superkupa i Miloš Pavlović u Reno Svetskoj seriji (dva četvrta mesta u Španiji) i GP2 šampionatu.
Srpska istorija trkanja na stazi na kojoj se od 1991. godine vozi Velika Nagrada Španije nije dakle naročito bogata, ali za utehu, Katalunja nije značajnije obogatila ni istoriju Formule 1.
Ako izuzmemo uzbudljivih deset sekundi nadgornjavanja Mensela i Sene dužinom startno-ciljnog pravca pri brzini većoj od 300 km/h na inauguracionoj trci, malo je nezaboravnih trkačkih priča iz Katalonije u poslednjih 20 godina.
U stvari, možemo dodati još samo Šumijevo nestvarno drugo mesto 1994. godine, kada je više od pola trke vozio automobil koji je imao samo jednu brzinu - petu - i manje više to bi bilo to. Kritičari će se setiti da je Šumi do podijuma tada stigao samo zahvaljujući vradžbinama i crnoj magiji, budući da su sa trećeg mesta tokom trke redom zbog kvara motora odustajali Hakinen, Lehto i Brandl, ali čak i da je to drugo mesto na kraju bilo (tek) peto, za mene bi ipak bilo magično makar zbog toga što je Mihael sa menjačem zaglavljenim u petoj brzini uspeo da odradi čak i pit-stop. Ko god uspe da krene iz boksa u petoj brzini u automobilu Formule 1 zaslužuje naklon do poda.
Sa takvom istorijom, nije preterano reći da se na stazi u Katalunji glavna uzbuđenja uopšte i ne dešavaju tokom trke. Zbog blage klime i dobre lokacije, staza kraj Barselone se ustalila kao najomiljenija lokacija zimskih testiranja Formule 1, a kao prva trka Evropskog dela sezone, tradicionalno je mesto na kojem timovi probaju nove delove u pokušaju da dodatno umaknu rivalima ili makar spasu sezonu. Neretko se zato tvrdi da su dva slobodna treninga u petak najznačajnije test sesije u celoj godini.
Tako je trebalo da bude i ovog petka, pogotovo imajući u vidu da je Pireli u dogovoru sa FIA timovima obezbedio dodatni set guma (samo za petak, tako će biti do kraja sezone). Ipak, planove je potpuno pokvarila kiša koja je počela da pada neposredno pre prvog slobodnog treninga. Popodnevni trening je već vožen po suvoj stazi, ali u tom terminu timovi tradicionalno rade mini simulaciju trke, tako da će bolja evaluacija novih delova morati da sačeka bar do subote.
Najveći iskorak se očekuje od britanskih velikana, Meklarena i Vilijamsa, ali za sada nema mnogo indicija da će tako i biti. Ekipa iz Vokinga je posle očajnog starta sezone u realnoj opasnosti da ponovi „uspeh" iz 2006. kada su poslednji put godinu završili bez i jedne pobede. Puno noviteta je spremljeno za trku u Španiji, ali ako je suditi prema veoma opreznim komentarima koji stižu iz samog tima, čini se da čak ni ljudi u Meklarenu ne veruju da će zaostatak za vodećim ekipama biti uskoro nadoknađen.
Vilijams je na Katalunji prošle godine došao do senzacionalne pobede koja je za trenutak povratila nadu da nekad moćna ekipa iz Grouva može da se vrati na staze stare slave. Umesto toga, usledio je prvo razočaravajući ostatak sezone a zatim i potpuna katastrofa, oličena u gubitku najznačajnijih ljudi u rukovodstvu tima - Toto Volfa i Marka Gilana. Na prve četiri trke nove sezone, Vilijamsov vozač je uvek ispadao već posle prvog dela kvalifikacija i prvi cilj za nedelju je ubaciti oba teget-bela automobila (bar) u drugi deo kvalifikacionog treninga.
Što se tiče poretka na vrhu, najznačajnija vest dolazi iz Lotusa, ali navijače tima iz Enstona neće ni malo obradovati. Potpuno neočekivano, samo par dana pred Barselonu, ekipa je objavila da tehnički direktor Džejms Elison napušta Lotus (nasledio ga je Nik Čester). Gubitak Elisona predstavlja dvostruki udarac za crno-zlatne.
Prvo, Elison se, posle neprikosnovenog Njujia, smatra najboljim tehničkim direktorom u Formuli 1 i gubitak takvog čoveka je uvek teško nadoknaditi. Drugo, i još bitnije, Elisonov odlazak može da ima dalekosežne posledice po budućnost tima na psihološkom planu jer pokazuje da ekipa iz Enstona nije u istom rangu sa moćnijim rivalima kao što su Ferari (iako još nije potvrđeno, priča se da je to Elisonova naredna destinacija), Meklaren, Red Bul i Mercedes.
Simbolično gledano, Lotus je u Formuli 1 nešto poput Evertona ili Njukasla u Premijer ligi: mogu da povremeno pomrse konce Junajtedu, Čelziju, Sitiju ili Arsenalu ali ne mogu da spreče odlazak svojih najboljih igrača u London ili Mančester na kraju (ili polovini) sezone. Kimijev ugovor sa Lotusom ističe na kraju godine, a sve su jači glasovi da Finac već ima spreman, ako ne čak i potpisan ugovor sa Red Bulom, tako da ekipa iz Enstona nema baš mnogo razloga za optimizam posle 2013.
Ipak, ovog vikenda, stvari ne izgledaju tako loše za crno-zlatne. Na popodnevnom treningu u petak Lotus je (ponovo) bio najbolji ako se posmatraju prosečna vremena po krugu u mini simulaciji trke, ali i (ponovo) nedovoljno brz na nivou jednog kruga da sa optimizmom očekuje kvalifikacije.
Posle petka zato deluje da će se glavna bitka voditi između Alonsa i Fetela, s'tim što Nemac svoju šansu vidi pre svega na kvalifikacijama, dok Ferari tradicionalno deluje znatno bolje u trci. Alonso optimizam ima pravo da temelji i na uvek sjajnom staru skarletnih automobila, a na stazi sa najdužim pravcem od linije starta do prve krivine u kalendaru, puno propusta iz kvalifikacija može da se nadoknadi već u prvih desetak sekundi trke.
U borbu za prva dva reda na treningu mogu da se umešaju i Mercedesi, ali pregrevanje zadnjih guma i dalje predstavlja preveliku prepreku tokom trke, pa im neće mnogo pomoći ni to što je ovog vikenda temperatura u Barseloni niža od očekivane.
Pireli na trku donosi srednju i tvrdu mešavinu, s'tim što je tvrda guma izmenjena u odnosu na početak sezone i sličnija je specifikaciji koja je korišćena u 2012. Odluka da se promeni tvrda guma je delimičan ustupak Red Bulu i Mercedesu, timovima koji su bili najžešći kritičari ovosezonskih modela; nažalost verovatno ne i poslednji, budući da će se snažno lobiranje za izdržljivijim gumama nastaviti.
Sedmorica različitih vozača su pobeđivali na poslednjih sedam trka na Katalunji - Alonso, Masa, Kimi, Džens, Veber, Fetel i Maldonado - i ovog vikenda će se bar četvorica iz ove sedmorke svojski potruditi da se ta tradicija sruši. Da li Srebrne strele mogu da ih spreče?
