Šta je zajedničko za Oskara Pistorijusa, Lensa Armstronga, Tajgera Vudsa i Džoa Paterna (osim što su preko noći od sportskih heroja postali najomraženije osobe na planeti)... Ono što povezuje ova imena je kompanija „Najki" koja je bila dugogodišnji sponzor četiri sportske zvezde koje su doživele moralni sunovrat. U američkoj javnosti već se pojavljuju optužbe da „Najki" stvara monstrume.
Suđenje tek treba da počne, Oskar Pistorijus tek treba da dokaže da je devojku, Rivu Stenkamp četiri puta upucao jer je mislio da je u pitanju lopov koji je provalio u njenu kuću. Za to vreme kompanija „Najki", koja je sponzor ovom paraolimpijci i olimpijcu, držaće se po strani, ali u slučaju da sud proglasi Pistorijusa nevinim, ponovo će nastaviti sa sponzorstvom.
Ova kompanija je od jednog paraolimpijca napravila "Blejd ranera", čoveka koji je ravnopravno na Olimpijskim igrama učestvovao sa najboljim atletičarima u trkama. "Najki" je uspeo svoj znak da stavi čak i na proteze koje je Pistorijus nosio.
Taman kada se bajka oko Pistorijusa zahuktavala, ovaj atletičar, namerno ili slučajno, ubio je Rivu Stenkamp, i njegov besprekoran imidž nepovratno je izgubljen. Sada je samo važno da li je Pistorijus ubica sa predumišljajem (ili bez njega).
Pogodite ko je na protezama...
Propaganda mašinerija „Najkija" smatra se najjačom na planeti, i često od nje zavisi koji će sportista steći status ikone. Posle mnogo uspešnih priča je imala i katastrofalne promašaje. Neki od najvećih skandala u kojima su učestvovali štićenici „Najka", osim Pistorijusa, vezani su za Lensa Armstronga, Tajgera Vudsa i pokojnog Džo Paterna, čiji je dugo građeni imidž srušen preko noći, i koji su u jednom dahu, od sportskih ikona, postali „monstrumi" koje prezire čitava nacija.
Od uzora mladima do sportske sramote - pokojni Džo Paterno
Džo Paterno legendarni trener Pen Stejta bio je idol nacije. Paterno je bio harizmatičan trener, oličenje svega dobrog u sportu i životu, a onda je preko noći sve palo u vodu kada je otkriveno da je jedan od pomoćnih trenera ekipe, Džeri Sanduski, godinama seksualno iskorišćavao maloletnike i to na trening kompleksu gde je i primećen. Ono što je srušilo lik i delo Paterna bila je sumnja da je on znao za mračne radnje svog pomoćnika, ali da nije reagovao, da ne bi doveo pod pritisak ekipu i rezultate.
U vreme dok je ovaj univerzitet dominirao u američkom fudbalu, i dok je obarao sve rekorde u pobedama i titulama, „Najki" je od Paterna i Pen Stejta napravio imidž uspešne institucije vođene čovekom sa vizijom. Da ironija bude veća, neposredno pred izbijanje skandala na Pen Stejtu, „Najki" je dečiji centar koji je sagradio odlučio da nazove upravo po ovom treneru koji je, kako je ova kompanija smatrala, idealan uzor mladima.
Ironija sudbine, memorijalni centar koji je dobio ime po Džou Paternu
Naravno skandal, sramota i osude javnosti koje su usledile (imajući u vidu da Paterno nije počinio krivično delo), zauvek su ukaljale lik i delo Paterna, a rezultati koje je postigao sa Pen Stejtom izbrisani su.
Ako je priča o Džou Paternu sa holivudskim obrtom, šta reći o heroju nacije i omiljenom „Najkijevom" čedu, Lensu Armstrongu. Marketinška mašinerija ove kompanije od Armstronga je napravila polubožanstvo, ili tačnije božanstvo. Čovek koji je pobedio kancer, i koji je pobeđivao protivnike na trkama, a uz to imao i humanitarnu fondaciju i služio kao simbol borbe i inspiracija svima koji su imali teško oboljenje, bio je oličenje bezgrešnosti. A onda je preko noći postao lopov, varalica koji je izazvao prezir širom planete.
Zanimljivo je da je „Najk" bezrezervno podržavao Armstronga čak i kada je bilo izvesno da su dokazi za ,doping protiv njega jaki. Ovoj kompaniji nije smetalo što su sami Lensovi prijatelji, koji su se takmičili u njegovoj ekipi, optuživali najboljeg biciklistu da redovno koristi doping.
„Najkiju" nisu smetali ni apeli ljudi iz sveta medicine kojima je ovaj biciklista pretio kada su progovorili otvoreno o njegovom dopingu. Do poslednjeg dana oni su Armstronga pravili uzor sportske i moralne savršenosti, ne samo američkoj naciji, već celom svetu. Preko noći i ova kula od karata se srušila, a bajka o Lensu Armstrongu postala je najveća prevara ikada ispričana.
Najveća prevara u svetu sporta - Lens Armstrong
U vreme kada su optužbe protiv Armstronga bile sve glasnije, dogodilo se još jedno posrnuće „Najkijevog" usvojenog čeda. Priča o Tajgeru Vudsu takođe je rađena po šemi marketinga „Najkija". Svaka priča, kao i one sa Pistorijusom i Armstrongom, morala je da ima neki težak socijalni, ili neki drugi momenat koji je glavni junak morao da prebrodi ne bi li dotakao zvezde.
Tajger Vuds, afro-amerikanac, uspeo je u sportu koji u kojem su tradicionalno dominirali belci. Tajger je oborio mnoge barijere i tabue, a „Najki" je od njega napravio imidž savršenog sportiste koji je bio razrađen do najsitnijeg detalja. Uspeh je još veći ako se ima na umu da golf (poput biciklizma), spada u grupu manje popularnih sportova sa ograničenom publikom.
Posle drila koji je u svetu marketinga izvršio „Najki" nije bilo ćoška planete na kojem se nije čulo za Tajgera Vudsa, iako većina ljudi nije gledalo nijedan golf meč, a kamoli onaj u kojem je učestvovao ovaj golfer.
Ipak, i ova priča imala je nesrećan završetak, doduše manje dramatičan nego kada su Pistorijus, Paterno i Armstrong u pitanju. Vuds je uhvaćen u preljubi, pa je slika savršenog sportiste i porodičnog čoveka za tren urušena. Posle toga je sve već stvar rutine. Obraćanje javnosti, molba za oproštaj, odlaženje na lečenje (koliko god preterano bilo), neizbežne suze u očima, i na kraju Opra.
Od uzornog sportiste i čoveka do preljubnika - Tajger Vuds
Ipak sve to nije bilo dovoljno da Vuds povrati nekadašnji sjaj. On i dalje igra turnire, pobeđuje, ubacuje loptice u rupice, ali više nije onaj stari Vuds koji ne silazi sa naslovnih stranica sportskih i drugih magazina. Novi Tajger je samo golf igrač, običan smrtnik, sa svim manama koje svaki drugi obični smrtnik ima.
Pistorijus, Paterno, Armstrong i Vuds su izašli i partenona „Najkivih" bogova gde i dalje obitavaju Lebron, Kobi, Brejdi i ostali. Oni su pokazali da su, i pored sve propagande, samo obični ljudim, sa strahovima, porocima, manama, koji nekad čine i pogrešne odluke. Njihov pad je još i veći ako se zna da je u njihov imidž uloženo više nego u mnoge druge sportiste.
Lako je bilo brendirati Lebrona kao novog Majkla Džordana, u košarci, ili Toma Brejdija u američkom fudbalu, jer su to sportovi u kojima je odavno uspostavljen kult zvezde, vođe, predvodnika na terenu. Lebron bi i bez „Najka" bio svetski popularna sportska zvezda kao što su mnogi u ovom sportu bili pre njega, cela nacija bi se i dalje divila Brejdiju jer je i taj put utaban.
Ali pitanje je da li bi jedan biciklistički šampion poput Armstronga bio išta više od šampiona, ili da li bi Pistorijus bio samo paraolimpijski pobednik bez šanse da se okuša na Olimpijskim igrama. Posebno je pitanje da li bi, osim uskog kruga poznavalaca golfa, ikada čuo za Tajgera Vudsa.
Svi oni, kao i pokojni Džo Paterno, mogu da se zahvale „Najkiju" na planetarnoj popularnosti i statusu superzvezda. Upravo zbog takvog statusa njihov pad je imao razmere epohalnog potresa u svetu sporta, jer staro je pravilo "što se više vineš, dublje ćeš pasti".
