Vladu Jankovića, sina Slobodana Jankovića, navijači Panionisa, čitav klub i deo Atine u kom se nalazi smatraju svojim. Od tragične nesreće, a kasnije i smrti njegovog oca, on je bio njihova "voda na dlanu". Sada, kada se igrački afirmisao, vreme mu je da napusti gnezdo. Porodični rastanci nikada nisu laki...
Vlada Janković se oseća više kao kod kuće na terenu Panionisa nego ostali igrači. Na zidovima male dvorane su slike njegovog oca, Slobodana Jankovića, koji je bio poznatiji kao Boban i koji je ostao paralizovan nakon nezgode na jednoj utakmici pre 20 godina. Navijači, inače, i dalje pevaju pesme o Bobanu i danas. Ovako počinje tekst koji je „Njujork Tajms" posvetio jednoj od najzanimljivijih, i naravno najpotresnijih sportskih i ljudskih priča sa ovih prostora.
Vladimir je imao tri godine kada je njegov otac, 28. aprila 1993. godine, na meču protiv Panatinaikosa, zaradio isključenje. Nezadovoljan zbog sudijske odluke, Janković stariji je udario glavom u vrlo slabo obezbeđenju konstrukciju koša. Tada 29-godišnjak je ozbiljno povredio svoju kičmenu moždinu, i više nikada nije hodao. Umro je 2006. godine.
Mlada srpska porodica je planirala samo jednu sezonu u Grčkoj, ali ih je Nea Smirni, poznati deo Atine, prihvatio kao svoje, i oni su ostali. Danas, Vlado ima 23 godine i nastupa za, naravno, Panionios. Ovaj klub, po svoj prilici, kada mu ugovor istekne na kraju sezone, više neće imati mogućnosti ( čitaj sredstava) da ga zadrži.
„Navijači mi govore da ne idem. Govore mi da je ovo moj tim. Ovo je tim tvoga oca. On bi želeo da ti ostaneš. Panionis je tim koj imi je pomogao. Oni su moja porodica. To se ne menja. Ali nekada u životu, jedan ciklus se završi i ti pređeš na naredni. Napuštanje porodice nikada nije laka odluka", ističe Janković.
Boban Janković je gotovo trenutno osvojio publiku u Grčkoj. Na prvoj utakmici koju je odigrao za klub postigao je 30 poena. Na nagovor oduševljene publike, bespotrebno je šutirao sa pola terena. Uspešno, naravno. Često je donosio hranu i piće za navijače u kafeima.
„Bio je poseban čovek", naglašava Pi Džej Braun, koji je igra jendu sezonu za Panionios pre 15-godišnje NBA karijere. „Uvek je opuštao ekipu, smejao se i šalio. Bio je inteligentan, kao trener na terenu. Nije posedovao neviđenu eksplozivnost, ali je uvek nalazio način da dđe do povoljne pozicije. Imao je tehniku šuta iz udžbenika".
Njegova strast prema igri došla je do izražaja u okršaju protiv Panatinaikosa i legendarnog Nikosa Galisa u polufinalu grčkog plejofa. Panionios je gubio sa 56:50, u samom finipu susreta. Leđima okrenut košu, Janković je pobegao čuvaru Fragiskosu Alvertisu, primio je loptu, okrenuo se i skočio... Alvertis je pao pri prvo kontaktu, i sudija je dosudio faul. Faul koji će promeniti živote ljudi.
Povreda je bila internacionalna vest. Pojedini saigrači su kasnije govorili kako su i ranije, na treninzima, videli Jankovića kako pravi sličan pokret.
„Sve je to tako tužno za sve nas", kaže Dragana Belojević Janković, koja se nalazila tik uz teren kada se njen suprug povredio. „Ovakve stvari mogu da te potpuno slome".
Panionios je učinio sve da pomogne. Zbog ne baš idelne finansijske situacije, navijači i prijatelji su učestvovali u skladu sa svojim mogućnostima.
I pre nesreće, Janković nije plaćao ništa u radnjama u Nea Smirni. Nakon nesreće, ljubav i empatija prema idolu samo su se intenzivirali.
„Učinili su mnogo. Ne samo Panionios, cela Grčka. Ljudi su pokazali ljubav prema njemu, poštovanje. Grci, po tradiciji, vole tragićne trenutke", zaključuje Jankovićeva supruga.
Janković je umro od srčanog udara u 42. godini, a sahrani, koju je platila opština, je prisustvovalo nekoliko hiljada ljudi, uključujući i navijače rivalskih timova. Baš u tom trenutku Vlada Janković je prebačen iz juniorskog u prvi tim. Zbog talenta, ili samo imena, ni njemu nije bilo najjasnije u prvi mah.
„Strašan je teret nositi ime moga oca. Nisam mogao da se nosim sa pritiskom. Kda sam imao loš dan, misli osam, zašto ja? Zašto me svi znaju? Ne mogu da se sakrijem. Morao sam da balansiram školu, pubertet, tinejdžerske godine", kaže Vlada Janković.
Prilikom jednog intervjua svog oca na grčkoj televiziji, kada je imao 11 godina, video je snimak nesreće prvi, i, prema sopstvenim rečima, jedini put.
U školi, roditelji dece i profesri su ga pitali za oca. Čak je i priručnik grčke vojske govorio o nesreći, upozoravajući šta da se ne čini.
U poslednje dve godine drastično je napredovao. Nabacio je mišićnu masu, sjajan je u defanzivnom delu igre, fizički spremniji i eksplozivniji nego njegov otac. Međutim, šutira na isti način. Kako ističu neki njegovi saigrači, bivši i sadašnji, „pravi istu grimasu" prilikom izbacivanja lopte.
Ove sezone u proseku beleži 13 poena po meču, uz 40 odsto uspešnosti šuta za tri poena.
Klub će dati sve od sebe da ga zadrži. Janković u ovom trenutku zarađuje 60.000 evra godišnje, ali igrač njegovog kalibra, u solidnom evroligaškom klubu, zarađuje više od 300.000 evra.
Klub će dati sve od sebe da ga zadrži. Janković u ovom trenutku zarađuje 60.000 evra godišnje, ali igrač njegovog kalibra, u solidnom evroligaškom klubu, zarađuje više od 300.000 evra.
Odluka se čini očiglednom i vrlo jednostavnom, ali samo ako se zaboravi da sport vrlo često prevazilazi materijalne okvire.
„Naš odnos njemu je vrlo jak i vrlo neobičan. To je zbog toga što smo ga 'imali' od kada je bio jako mali, gledamo ga kao naše dete - zbog smrti njegovog oca ali i zbog toga što je ovo porodičan klub", ističe jedan od viđenijih navijača Panioniosa. „On treba da ostane ovde, jer je ovde grob njegovo oca".
Janković, za sada, ne isključuje ali i ne potvrđuje selidbu.
I za kraj, novinar „Njujork Tajmsa" je ostavio i najškakljivije pitanje, ako tako može da se kaže. Da li krivi za očevu nesreću sudiju koji je dosudio fatalini prekršaj, Steliosa Koukoulekidisa.
„Ne krivim nikoga osim svog oca. Nikada nije gvorio o tome. To je nešto što nisam mogao da izvučem iz njega. Jednom sam to spomenuo. Rekao je samo: 'Glupa reakcija, glupa vremena, šta mogu da uradim sada?' Složio sam se".
Vlada nosi broj 12 na dresu. Nije hteo da uzme očevu „osmicu", koja je sada povučena iz upotrebe. Ali ako ode u NBA ligu, promeniće broj na dresu.
„Ako ikada odem u Ameriku, nosiću 28", rekao je na kraju.
Boban se povredio 28. aprila, umro je 28. juna, istog dana kada je Vlada postigao 28 poena za juniore Panioniosa.
