Zvezdine kratke evropske ekskurzije

Izraz „putuj Evropo" se u poslednje vreme sve češće koristi da opiše neuspeh srpskih klubova i reprezantacije na međunarodnoj smeni. Tako je bilo i u četvrtak uveče kada je Zvezda po ko zna koji put razočarala navijače, ovoga puta nakon eliminacije u drugom kolu kvalifikacija za Ligu Evrope od ukrajinskog Černomoreca. Ovo je samo nastavak agonije Zvezde na evropskoj sceni u kojoj već pet sezona nije uspela da se plasira u grupnu fazu evropskog takmičenja.

Još jedna Zvezdina sezona počinje razočarenjem u Evropi. Černomorec je nastavio svoj put ka grupnoj fazi Lige Evrope, ostavivši „crveno-bele" da pognutih glava napuste punu Marakanu. Do pre nekoliko godina ovakav epilog predstavljao bi teško razočarenje, ali danas to je realnost našeg najtrofejnijeg kluba. Već godinama crveno-beli ne uspevaju da se plasiraju u grupnu fazu evropskog takmičenja, a više od dve decenije Zvezda nije ni prezimila u Evropi. Činjenica da je Zvezdina ekskurzija na starom kontinentu završena već početkom avgusta zaista odslikava stvarno stanje stvari.

Posebno je poražavajuća činjenica da klub sa Marakane nije uspeo da se poslednjih šest godina plasira u grupnu fazu takmičenja. Nakon očajne sezone u Ligi Evrope 2007. godine kada su u grupnoj fazi završili na poslednjem mestu bez osvojenog boda, „crveno-beli" su narednih sezona otišli još nekoliko koraka unazad.

Sezona 2008/09. predstavlja možda i prekretnicu u Zvezdinom sunovratu, ne samo na evropskoj, već i na domaćoj sceni. Nova ambiciozna uprava za trenera je dovela proslavljenog Zdenjeka Zemana, a doveden je i velikin broj, kako se ispostavilo, preplaćenih igrača sumnjivog kvaliteta. Te sezone Zvezda je eliminisana u poslednjem kolu kvalifikacija za Kup UEFA i to od kiparskog Apoela. Može se reći da je eliminacija „crveno-belih" bila šokantna imajući u vidu da je u percepciji domaće javnosti u to vreme kiparski fudbal bio daleko iza srpskog. Kiprani su u dvomeču međutim nagovestili kasnije uspehe i dokazali da je srpski klupski fudbal već izgubio korak i sa ovom zemljom.

Apoel - Zvezda 2:2

U dvomeču Zvezda nije izgubila, ali nije ni pobedila. Na Kipru je bilo 2:2, u revanšu na Marakani isto, s tim što je Apoel bio bolji protivnik a Milijašu je priznat pogodak iz slobodnog udarca iako lopta nije prešla gol liniju. U produžecima Zvezda je postigla pogodak iz penala (takođe Milijaš) i imala igrača više i rezultat koji vodi u Kup UEFA, ali je dva minuta pre kraja Mirosavljević ugasio sve Zvezdine evropske nade. U to vreme se poraz i eliminacija od kiparskog predstavnika proglašavao za najveću Zvezdinu sramotu na evropskoj sceni, ne sluteći da naredne sezone donose još sramnije rezultate.

Crvena zvezda - Apoel 3:3

Sezona 2009/10 trebalo je da predstavlja novi početak posrnulog kluba. Prethodna uprava je prva iznela zapanjujuće podatke o astronomskom dugu Zvezde koji je tada zvanično bio veći od 20 miliona evra, bez plana njegovog saniranja. Uprava na čelu sa Vladanom Lukićem oformila je tim sa minimalnim budžetom koji možda nije bio toliko kvalitetan koliko borben.

Evropska avantura počela je u drugom kolu kvalifikacija za Ligu Evrope protiv Rudara iz Velenja koji u oba meča savladan. Prvi šok za „crveno-bele" sledi u trećem kolu kvalifikacija kada na gostovanju protiv Dinama iz Tbilisija Zvezda glatko gubi utakmicu sa 2:0. Tadašnji trener Vladimir Petrović Pižon sa defanzivnom taktikom nije uspeo da izivuče bolji rezultat od objektivno slabijeg protivnika.

U revanšu na Marakani viđena je možda i najbolja predstava Zvezde u prethodnih nekoliko godina, kada je nakon dosta preokreta klub sa Marakane dobio utakmicu sa 5:2 i plasirao se u narednu rundu. Navijači su pobedu slavili kao da je u pitanju plasman u finale ovog takmičenja, a igrači su iskazali borbenost kakvu prethodnih nekoliko generacija Zvezde nije imalo.

Crvena zvezda - Dinamo Tbilisi 5:2

Poslednje kolo kvalifikacija donelo je čini se protivnika po meri Zvezde. Slavija iz Praga je ozbiljna ekipa ali ne i nesavladaiva. Ovde je ponovo Zvezdi glave ponovo došla totalno pogrešno postavljena taktika kao i individualne greške odbrane, pre svega Tutorića koji je poneo titulu tragičara. U Pragu Zvezda je izgubila glatko sa 3:0. Trener Petrović je, i pored lošeg iskustva iz Tbilisija u prethodnom kolu, ponovo postavio veoma defanzivnu taktiku u kojoj je prioritet bilo sačuvati sopstvenu mrežu. Tada su na površinu isplivale sve slabosti, ne samo Zvezde, već i srpskih fudbalera uopšte. Poznato je da čuvanje rezultata nije jača strana srpskih fudbalera koji za razliku od recimo Italijana, nemaju koncentraciju ni stabilnost da se brane na duži period.

Slavija Prag - Crvena zvezda 3:0

Bilo je samo pitanje vremena kada će se takav sistem igre urušiti, a urušio se već u 36. minutu kada je Zvezdin bunker probio Šenkerik. Češki tim je bez problema kontrolisao utakmicu, Šenkerik je u 64. minutu iskoristio je skandaloznu grešku Tutorića i duplirao je prednost svog tima. Katastrofu Zvezde upotpunio je Stanislav Viček u 81. minutu. Tragičar meča je možda bio Tutorić koji je očajno reagovao u odbrani kod sva tri gola, ali odgovornost je i na ostatku tima koji nije uspeo da sklopi jednu ozbiljniju akciju, kao i na treneru koji je pokušao dekadentnom „ziheraškom" taktikom da izbori pozitivan rezultat.

Revanš u Beogradu bio je druga priča. I ovde je popularni „faktor Marakana" došao do izražaja. Igrači su upijali sjajno navijanje sa tribina, bili su borbeni, igrali su ofanzivnije i do poluvremena su imali prednost od 2:0. U nastavku ipak nije bilo snage i kvaliteta za totalni preokret jer je Viček golom obezbedio plasman Slavije u Ligu UEFA.

Crvena zvezda - Slavija Prag 2:1

Ono što su se navijači i mediji pitali je zašto Zvezda tako nije igrala i u gostima. To je pitanje na koje i dalje nema odgovora i koje će se često i u budućnosti postavljati. Jasno je da je Zvezda eliminisana zbog katastrofalne partije u prvom meču, ali to su situacije koje su se ponavljale i ranije i koje se i danas ponavljaju.

Ni naredna sezona 2010/11. nije donela ništa dobro na evropskom planu. „Crveno-beli" su eliminisani od Slovana iz Bratislave najviše zahvaljujući porazu na Marakani od 1:2. U revanšu tragičar je bio Slavoljub Đorđević koji je na samom početku utakmice postigao autogol. Kadu je u 73. minutu uspeo da zatrese mrežu Slovaka donevši nadu da bi "crveno-beli" mogli da dođu do rezultata koji bi im obezbedio produžetke. Na žalost, Zvezda je do kraja utakmice bila bezopasna bez ozbiljnije šanse da ugrozi gol protivnika. Slavoljub Đorđević, osim što je postigao autogol zaradio je i crveni karton zbog koškanja sa protivničkim fudbalerom, a ovaj igrač kasnije je napravio i katasrofalnu grešku u večitom derbiju kada je Partizan trijumfovao na sred Marakane.

Crvena zvezda - Slovan Bratislava 1:2

Pod Robertom Prosinečkim Zvezda je započela svoju evropsku sagu u sezoni 2011/12. Prvi protivnik nije bio veliki izazov. Zvezda je ekipu Ventspilsa prvo savladala u gostima sa 2:1, da bi na Marakani „crveno-beli" pregazili letonskog predstavnika sa 7:0. Ne pamti se kada je Zvezda bila tako dominantna pred svojim navijačima. Konačno se stekao utisak da je agoniji kluba konačno došao kraj.

Crvena zvezda - Ventspils 7:0

Ta nada je urušena već na narednoj evropskoj prepreci kada je Zvezda za protivnika izvukla Francuski Ren. Već na prvoj utakmici na Marakani je bilo jasno da od plasmana u Ligu Evrope nema ništa. Zvezda je golom Kadua iz penala povela sa 1:0, ali brzonogi Francuzi su strpljivo čekali šansu i preokrenuli rezultat u svoju korist trijumfovaši sa 2:1.

U revanšu je viđen jedan od najtežih poraza Zvezda još od katastrofe protiv PSV-a 2004. godine (kada je u revanšu Zvezda izgubila sa 5:0). Zvezda je u Renu izgubila sa 4:0 i to je imala sreće jer je pobeda francuskog tima mogla biti još ubedljivija. I ovde su se videli svi nedostaci koji su obeležili ranije generacije Zvezde. Anemična i plašljiva igra, veliki broj grešaka odbrane, bezidejnost veznog reda, nesnalažljivost napadača, neiskustvo i iracionalne odluke, sve to je „krasilo" igru Zvezde na važnom evropskom meču.

Ren - Crvena zvezda 4:0

Najbliža plasmanu u grupnu fazu Lige Evrope Zvezda je bile u prošloj sezoni. Kvalifikacije su počele utakmicom protiv beloruskog Naftana. U prvom meču Zvezda je uspela da prokocka neverovatnu prednost od 3:0, da bi krajnjim naporom uspela da na kraju ipak trijumfuje sa 4:3. Neverovatni padovi u Zvezdinoj igri mogli su da dovedu do totalnog preokreta na meču. Neki golovi su primani tako naivno kao da je u pitanju niži rang takmičenja a ne borba za Evropu. Pojedini igrači su teatralnim padovima u kojima su tražili faulove dovodili ekipu u opasnost. I dalje našim najpopularnijim klubovima, Zvezdi i Partizanu, nije jasno da ono što im se svira u domaćem prvenstvu, neće da im se svira i u Evropi. Zvezda je to platila sa jednim golom nakon katastrofalne greške Krnete.

U revanšu je viđena ista slika iz prethodnog meča. Zvezda je do 15. minuta golovima Kasalice i Dimitrijevića već imala prednost od 2:0 i sve uslove za ubedljivu pobedu. Neobjašnjivim padom u igri „crveno-beli" su dopustili protivniku da postigne tri gola i da budu na domak čuda. Vešović je golom u 90. minutu uspeo da izjednači rezultat na 3:3 i donekle spase čast kluba.

Crvena zvezda - Naftan 3:3

Nešto bolju i stabilniju igru Zvezda je prikazala protiv Omonije sa Kipra. Na oba meča nije bilo golova pa je Zvezda prošla dalje nakon penala. Ovoga puta se nije ponovila situacija kao protiv Apoela četiri godine ranije kada se podcenio kiparski predstavnik.

Poslednja prepreka Zvezde bila je Bordo. Svima su još bili sveži ožiljci iz Rena gde je Zvezda doživela katastrofu, a mnogi su prognozirali još gori rezultat protiv Bordoa koji je renomiraniji protivnik. U međuvremenu je došlo i do promene trenera pa je Prosinečkog zamenio Saša Janković. Prva utakmica na Marakani završena je bez golova, a Zvezda je demonstrirala sjajnu taktiku, borbenost i disciplinu kakva dugo nije viđena. Rezultat je davao nadu da bi „crveno-beli" mogli da iznenade u revanšu.

Bordo - Crvena zvezda 3:2

U Bordou klub sa Marakane igrao je hrabro, čvrsto i disciplinovano. Takva igra nagrađena je pred kraj poluvremena kada je dalekometni udarac Mladenovića ušao u mrežu Francuza. U nastavku Zvezda ipak nije uspela da sačuva prednost. Odbrana se slomila pod naletima Bordoa koji su sa dva gola Gufrana i Žusija u 71. minutu došli do prednosti. U poslednjih 19 minuta Zvezda se ponovo otvorila i napadala. Naleti „crveno-belih" dali su rezultat u poslednjem minutu sudijske nadoknade kada je Mikić, nakon centaršuta, iskoristio gužvu u šesnaestercu protivnika i zatresao mrežu.

Šok od gola više je izgledao pogodio Zvezdine igrače nego Francuze. „Crveno-beli"su morali da izdrže manje od jednog minuta da ne prime pogodak. Naizgled jednostavan zadatak bio je pretežak za klub sa Marakane. Nakon katastrofalnog ipsucavanja Maksimovića, i iracionalne odluke Bajkovića da izleti na ivicu šesnaesterca, gde je faulirao Obarnijaka, Bordo je imao penal koji je iskoristio Obarnijak. Svi Zvezdini snovi srušeni su za manje od 60 sekundi.

Nedostatak sreće, jedan od omiljenih alibija poraženih, ovde ne može da se uzme kao argument. Zvezdi ovo nije bio prvi gol koji primaju u poslednjim trenucima meča (setite se Rendžersa, Milana, Apoela, Strazbura i mnogih drugih utakmica).

Ne samo da primljeni gol protiv Bordoa nije rezultat nedostatka sreće (jer se lopta nije odbila i volšebno završila u golu Bajkovića), taj pogodak je samo rezultat svih nedostataka svih generacije Zvezde u poslednjih 20 godina. Kod tog gola nije bilo dovoljno hrabrosti, smirenosti, stabilnosti, racionalnosti, snage, želje, volje. Takve golove ne primaju ekipe koje žele da se takmiče u Evropi, takve pogotke primaju timovi koji se plaše pobede. Kroz taj pogodak vidi sva agonija kluba koja traje ne samo poslednjih pet, već poslednjih 15 godina. Dvomeč protiv Černomoreca samo je nastavak tog niza, a čini se da se još dugo vremena neće videti svetlost na kraju tunela.