Bili su verovatno najomraženija ekipa u istoriji NBA lige. Protivnički navijači su ih mrzeli, košarkaški stručnjaci su prezirali njihovu grubu i prljavu igru, mediji su ih zvali "razularena rulja" protivnički timovi su strepeli, a oni su pobeđivali. Ovo je priča o Ajzei Tomasu, Denisu Rodmanu, Džonu Sejliju, Riku Mejhornu i Bilu Lambiru, vođama generacije „loših momaka" iz Detroita koji su Pistonsima (u eri Džordana, Medžika i Birda) doneli dve šampionske titule.
Detroit danas nije bleda senka nekadašnjeg grada koji je bio industrijski ponos sedište američke auto-industrije. Danas je ovaj grad simbol ekononske krize u kojoj je veliki broj ljudi ostao bez radnog mesta, i gde je vlada prava „epidemija" kriminala.
Krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina prošlog veka prosečan građanin Detroita je ujutru išao na posao u fabriku Dženeral motors (ili neku od njenih kooperanata), odradio osmočasovnu smenu, kada dođe kući malo je odmorio da bi popodne uz ladno pivo gledao Pistonse kako dominiraju parketima NBA lige.
U to vreme NBA ligom su vladali Detroit Pistonsi koji su imali generaciju koja je zbog načina igre dobila nadimak „Loši momci".
Ovaj nadimak je savršeno opisivao tim koji je bio sastavljen od agresivnih, defanzivno orijentisanih igrača koji su se bukvalno tukli do NBA titula 1989. i 1990. godine. „Loše momke" iz Detroita voleli su samo navijači Pistonsa dok su ih drugi otvoreno mrzeli.
Kako i ne bi kada je ova ekipa pokazivala svoj stav (a neretko i bokserske sposobnosti) na svim parketima na kojima su igrali. Od ovih momaka su svi strepeli, i Barkli i Medžik i Bird, a posebno Majkl Džordan.
Ova ekipa je jedina koja je uspela da zaustavi „letećeg Majka" koji je godinama nakon toga bio nerešiva enigma za odbrane mnogih ekipa. Tadašnji trener Pistonsa Čak Dejli je nakon odlučio da zvezdu u usponu, Džordana zaustavi kombinacijom udvajanja i utrajanja u reketu i rvačkih zahvata kojim bi "leteći Majk" završio na parketu sa bolnom grimansom. Taktika je davala rezultate.
Sa takvim stavom ova ekipa je uspela 1989. godine da dođe do prve, a godinu dana i do druge titule u NBA ligi. Pistonsi su tako uspeli da prekinu dominaciju Lejkersa i Seltiksa koji su se devet godina smenjivali na čelu NBA lige (izuzimajući 1983. godinu kada je Filadelfija bila šampion). Mediji su ih mrzeli, nazivali su ih "razularenom gomilom", pisali da igraju najružniju, "prljavu" košarku a oni su pobeđivali.
Kao što je rečeno ekipa Pistonsa dobila je nadimak „loši momci", a od celog tima Džon Sejli, Ajzea Tomas, Rik Mejhorn, Denis Rodman i Bil Lambir bili su "najgori od sve dece".
Džon Sejli sa 211 centimetara visine imao je nadimak „pauk", i u vreme vladavine „loših momaka" on je gospodario reketom. Iako nije bio ekscentričan kao njegovi saigrači, Sejli je se sjajno uklapao sa njima, a u reketu je bio dominantan. I danas je ostao upamćen kao jedan od najboljih blokera u istoriji Detroita. „Loši momci" zaista ne bi bili toliko loši da nisu imali kontrolu u reketu, a Sejli je to svojom pojavom svakako donosio stavilnost ekipi.
Džon Sejli - gospodar reketa
Vođa Deroita, na parketu, van svake sumnje bio je Ajzea Tomas. Kapiten Detroita je i najzaslužniji što je ekipa dva puta uzastopno postajala šampion. Visina od 185 centimetara i krhka pojava znala je da zavara jer je Tomas bio jedan od najžilavijih igrača u istoriji NBA lige.
Ajzea Tomas je bio pravi kapiten, sa pobedničkim mentalitetom i totalnim odsustvom straha, bilo kada je jurišao na koš, ili kada se koškao i tukao sa protivničkim igračima. Upravo je Tomas najčešće bio u centru svake gužve, a neretko je upravo on upućivao prvi udarac na mnogo krupnije igrače od sebe.
Kapiten "loših momaka" Ajzea Tomas
Posebna priča je Tomasova partija u šestoj utakmici finala plej ofa 1988. godine kada je u trećoj četvrtini protiv Los Anđeles Lejkersa izvrnuo zglob. Iako se činilo da je teže povređen, Tomas je se u poslednjoj četvrtini vratio na parket i postigao 25 poena, ali Detroit je na kraju ipak izgubio utakmicu.
Zanimljiv je i detalj iz finala Istočne konferencije 1991. godine kada je Čikago, nakon tri neuspeha, u četvrtom pokušaju eliminisao Detroit sa 4:0 u seriji. U celoj seriji bilo je dosta obostranog vređanja, grubih fala i koškanja i tuče, a u poslednjoj utakmici, na sedam sekundi pre kraja kada je bilo izvesno da će Bulsi dobiti Tomas je sa saigračima (svima osim Dumarsa i Sejlija) napustio parket ne pruživši ruku pobedniku. Tomas je cenu platio godinu dana kasnije kada je preskočen u izboru za „drim-tim" koji je išao na Olimpijske igre u Barseloni.
Rik Mejhorn je bio jedan od „najlošijih" momaka u Pistonsima. Za Mejhorna se ne može reći da je bio atleta, ali je njegova impresivna pojava sa 208 centimetara i težinom od 109 kilograma uterivala strah u kosti protivnicima. Mejhorn je zaslužan za još jednu stvar koja se dogodila NBA ligi, zaslužan je za Denisa Rodmana.
Rik Mejhorn košarkaški "otac" Denisa Rodmana
Mejhorn koji je bio veoma grub igrač na terenu i van njega, bio je "košarkaški otac" Denisa Rodmana i od, manje više, mirnog momka napravio je najkontroverznijeg košarkaša NBA lige. Mejhorn je zbog grubih prekršaja, tehničkih grešaka, tuče sa na parketu, nebrojeno puta bio suspendovan, ali je svojom pojavom ulivao potrebnu dozu ludila „lošim momcima". Mejhorn bi možda bio i najlošiji momak u Pistonsima, ali je sa ekipom učestvovao u osvajanju samo jedne titule 1989. godine.
Kao što je rečeno, Rodman je pod uticajem Mejhorna stasao u sjajnog defanzivca ali i najkontroverziju ličnost verovatno u istoriji košarke. Požrtvovana igra u odbrani, provociranje protivnika, skakanje, branjenje reketa pa i tuča kada je trebalo, Rodman je radio sve što se od njega tražilo.
Denis Rodman
Tek nekoliko godina kasnije, kada je prešao u San Antonio, a kasnije i u Čikago Bulse Rodman je počeo da farba kosu, nosi ekscentrične frizure i ima konotroverzne javne nastupe. U svim drugim ekipama Rodman je bio samo loš momak, dok je jedino u Detroitu bio samo jedan od loših momaka.
Najgori „od sve dece" u redovima Pistonsa bio je ipak Bil Lambir. Svaka utakmica za Lambira bila je pravi odlazak u rat. Lambir je igrao oštro, prljavo i intiligentno. Fanatično je igrao pre svega odbranu dok je bio dobra opcija i u napadu. Zbog čvrste igre i grubih faulova ovaj košarkaš je najčešće ulazio u sukobe sa protivničkim igračima (nakon čega je na cela ekipa Detroita uletala u pomoć).
Pogled govori sve - Bil Lambir
Ako neko u NBA ligi misli da je Lebron Džejms najomraženiji košakraš, to je ništa u poređenju sa Lambirom koga su voleli jedino navijači Pistonsa i niko više. Lambir je bio fanatik, a pored takvog igrača ni ostali nisu smeli da pruže na parketu ništa manje od maksimuma.
Naravno Pistonsi su u svojim redovima imali i „glas razuma" ili „savest" u vidu Džoa Dumarsa koji je pazio da ekipa ne zastrani i da sva energija bude usmerena na pobedu.
Bilo je nezaboravnih utakmica i velikih timova i pre i posle ove generacije Pistonsa, ali retko se desilo da se jedan takav skup neverovatnih ličnosti i sjajnih košarkaša okupi na jednom mestu i da iza sebe ostavi mečeve o kojima će se dugo vremena pričati.
