Ekonomska snaga i politička stabilnost države donele prevagu Tokiju u borbi za organizaciju letnjih Olimpijskih igara 2020. Japan ubedio članove Međunarodnog olimpijskog komiteta da je njegova prestonica potpuno bezbedna od radijacije iz oštećene nuklearne centrale u Fukušimi.
Ekonomska snaga i politička stabilnost države donele prevagu Tokiju u borbi za organizaciju letnjih Olimpijskih igara 2020. Japan ubedio članove Međunarodnog olimpijskog komiteta da je njegova prestonica potpuno bezbedna od radijacije iz oštećene nuklearne centrale u Fukušimi.
Japanska prestonica Tokio organizovaće letnje olimpijske igre 2020. godine odlučeno je glasanjem članova Međunarodnog olimijskog komiteta u Buenos Ajresu.
Tokio, koji je poslednjih meseci važio za favorita, ubedljivo je pobedio protivkandidate Istambul i Madrid i stekao čast i obavezu da po drugi put organizuje najveću svetsku sportsku manifestaciju.
Japanska prestonica povela je već u prvom krugu glasanja u kojem su Istambul i Madrid podelili drugo mesto i ušli u baraž, iz kojeg je kao pobednik izašla turska prestonica.
U drugom krugu glasanja tako su se našli Tokio i Istanbul. Dalekoistočna metropola rešila je taj dvoboj u svoju korist osvojivši 60 glasova, naspram 36 za grad na Bosforu.
Odluka međunarodnog komiteta donesena je vrlo rano ujutru po japanskom vremenu, tako da su japanski građani, osim 2,500 ljudi koji su na velikom ekranu, po noći, na otvorenom pratili glasanje, za nju saznali kada su jutros prvi put upalili televizore.
Japanske novinske novinske kuće donose specijalna izdanja, a televizijske stanice intervjue sa radosnim građanima. Pobeda na glasanju slavi se posebno u tokijskim školama, gde se nedeljom održavaju sportska takmičenja.
Bitka Tokija i Istanbula
U prvoj fazi kampanje, koja traje već nekoliko godina, Istanbul je važio za favorita zbog visokog ekonomskog rasta koji Turska ostvaruje poslednjih godina i čenjenice da su Olimpijske igre do sada dodeljivane uglavnom zapadnim i ekonomski moćnim istočnoazijskim zemljama, te da nijedna muslimanska zemlja nije bila njihov domaćin.
Turska se takođe uklapala i u obrazac mišljenja po kojem organizaciju igara ne treba dodeljivati samo zemljama koje su već ekonomski izuzetno razvijene, već i državama koja se velikim koracima izdižu iz statusa zemlje u razvoju i pridružuju ešalonu najvećih svetskih ekonomija, kao što su Brazil (letnje olimpijske u Rio de Žaneiru) ili Rusija (zimske igre u Sočiju).
Još jedan faktor koji je u velikoj meri delovao u korist Istanbula i Madrida bila je nuklearna nesreća u japanskoj prefekturi Fukušima, koja je nekoliko meseci tokom 2011. godine ugrožavala i sam Tokio.
Neposredno pred glasanje zabeležen je i nov incident u teško oštećenoj nuklearnoj centrali Fukušima 1, gde se više tona vrlo radioaktivne vode izlilo u zemljište i obližnji Tihi okean.
Ipak, Japanski olimpijski komitet, gradska vlada Tokija i centralna vlada uspeli su da objektivnim argumentima ubede članove Međunarodnog olimpijskog komiteta da su nivoi radijacije u glavnom gradu Japana na normalnom nivou i da nema rizika po zdravlje sportista i navijača.
Takođe, japanska vlada brzo je reagovala i na nedavno izlivanje radioaktivne vode nastale hlađenjem reaktora i bazena sa istrošenim nuklearnim gorivom, objavivši plan koji predviđa ulaganje 470 miliona dolara u unapređenje sistema za dekontaminaciju vode i izgradnju tzv. „ledenog zida", sistema podzemnih cevi koje bi trebale da zamrznu zemljište ispod centrale i tako spreče da kontaminirana voda dospe u okean.
Aduti japanske prestonice u borbi za olimpijske igre bile su opšta ekonomska snaga zemlje, velika sredstva koja su grad i država odvojili za ovu sportsku manifestaciju, činjenica da u Tokiju već postoji veliki broj savremenih sportskih borilišta koja se nalaze na maloj međusobnoj udaljenosti, te izuzetno gusta i funkcionalna saobraćajna mreža, koja omogućuje lako cirkulisanje velikog broja ljudi.
Bitan faktor koji je izmenio odnos snaga u korist Tokija jeste i bezbednost, to jest politička stabilnost. Nedavni protesti u Istanbulu, kao i građanski rat u susednoj Siriji, izazvali su, smatra se, zabrinutost članova Međunarodnog olimpijskog komiteta u vezi sa bezbednošću sportista u Turskoj.
Španska prestonica Madrid od početka kampanje je smatrana za relativno slabijeg kandidata zbog teške ekonomske situacije u toj zemlji, koja grad i državu prisiljava na štednju.
Recesija i izuzetno visoka stopa nezaposlenosti u Španiji, ocenjeno je, verovatno će trajati i narednih godina i onemogućiti vršenje temeljnih priprema za skupi sportski događaj.
Ovo je druga letnja Olimpijada koju će organizovati japanska prestonica.
Tokio je bio domaćin najveće svetske sportske smotre 1964. godine. Japan je takođe organizovao zimske Olimpijske igre dva puta: 1972. u Saporou i 1998. u Naganu.
Ekonomska snaga i politička stabilnost države donele prevagu Tokiju u borbi za organizaciju letnjih Olimpijskih igara 2020. Japan ubedio članove Međunarodnog olimpijskog komiteta da je njegova prestonica potpuno bezbedna od radijacije iz oštećene nuklearne centrale u Fukušimi.
Japanska prestonica Tokio organizovaće letnje olimpijske igre 2020. godine odlučeno je glasanjem članova Međunarodnog olimijskog komiteta u Buenos Ajresu.
Tokio, koji je poslednjih meseci važio za favorita, ubedljivo je pobedio protivkandidate Istambul i Madrid i stekao čast i obavezu da po drugi put organizuje najveću svetsku sportsku manifestaciju.
Japanska prestonica povela je već u prvom krugu glasanja u kojem su Istambul i Madrid podelili drugo mesto i ušli u baraž, iz kojeg je kao pobednik izašla turska prestonica.
U drugom krugu glasanja tako su se našli Tokio i Istanbul. Dalekoistočna metropola rešila je taj dvoboj u svoju korist osvojivši 60 glasova, naspram 36 za grad na Bosforu.
Odluka međunarodnog komiteta donesena je vrlo rano ujutru po japanskom vremenu, tako da su japanski građani, osim 2,500 ljudi koji su na velikom ekranu, po noći, na otvorenom pratili glasanje, za nju saznali kada su jutros prvi put upalili televizore.
Japanske novinske novinske kuće donose specijalna izdanja, a televizijske stanice intervjue sa radosnim građanima. Pobeda na glasanju slavi se posebno u tokijskim školama, gde se nedeljom održavaju sportska takmičenja.
Bitka Tokija i Istanbula
U prvoj fazi kampanje, koja traje već nekoliko godina, Istanbul je važio za favorita zbog visokog ekonomskog rasta koji Turska ostvaruje poslednjih godina i čenjenice da su Olimpijske igre do sada dodeljivane uglavnom zapadnim i ekonomski moćnim istočnoazijskim zemljama, te da nijedna muslimanska zemlja nije bila njihov domaćin.
Turska se takođe uklapala i u obrazac mišljenja po kojem organizaciju igara ne treba dodeljivati samo zemljama koje su već ekonomski izuzetno razvijene, već i državama koja se velikim koracima izdižu iz statusa zemlje u razvoju i pridružuju ešalonu najvećih svetskih ekonomija, kao što su Brazil (letnje olimpijske u Rio de Žaneiru) ili Rusija (zimske igre u Sočiju).
Još jedan faktor koji je u velikoj meri delovao u korist Istanbula i Madrida bila je nuklearna nesreća u japanskoj prefekturi Fukušima, koja je nekoliko meseci tokom 2011. godine ugrožavala i sam Tokio.
Neposredno pred glasanje zabeležen je i nov incident u teško oštećenoj nuklearnoj centrali Fukušima 1, gde se više tona vrlo radioaktivne vode izlilo u zemljište i obližnji Tihi okean.
Ipak, Japanski olimpijski komitet, gradska vlada Tokija i centralna vlada uspeli su da objektivnim argumentima ubede članove Međunarodnog olimpijskog komiteta da su nivoi radijacije u glavnom gradu Japana na normalnom nivou i da nema rizika po zdravlje sportista i navijača.
Takođe, japanska vlada brzo je reagovala i na nedavno izlivanje radioaktivne vode nastale hlađenjem reaktora i bazena sa istrošenim nuklearnim gorivom, objavivši plan koji predviđa ulaganje 470 miliona dolara u unapređenje sistema za dekontaminaciju vode i izgradnju tzv. „ledenog zida", sistema podzemnih cevi koje bi trebale da zamrznu zemljište ispod centrale i tako spreče da kontaminirana voda dospe u okean.
Aduti japanske prestonice u borbi za olimpijske igre bile su opšta ekonomska snaga zemlje, velika sredstva koja su grad i država odvojili za ovu sportsku manifestaciju, činjenica da u Tokiju već postoji veliki broj savremenih sportskih borilišta koja se nalaze na maloj međusobnoj udaljenosti, te izuzetno gusta i funkcionalna saobraćajna mreža, koja omogućuje lako cirkulisanje velikog broja ljudi.
Bitan faktor koji je izmenio odnos snaga u korist Tokija jeste i bezbednost, to jest politička stabilnost. Nedavni protesti u Istanbulu, kao i građanski rat u susednoj Siriji, izazvali su, smatra se, zabrinutost članova Međunarodnog olimpijskog komiteta u vezi sa bezbednošću sportista u Turskoj.
Španska prestonica Madrid od početka kampanje je smatrana za relativno slabijeg kandidata zbog teške ekonomske situacije u toj zemlji, koja grad i državu prisiljava na štednju.
Recesija i izuzetno visoka stopa nezaposlenosti u Španiji, ocenjeno je, verovatno će trajati i narednih godina i onemogućiti vršenje temeljnih priprema za skupi sportski događaj.
Ovo je druga letnja Olimpijada koju će organizovati japanska prestonica.
Tokio je bio domaćin najveće svetske sportske smotre 1964. godine. Japan je takođe organizovao zimske Olimpijske igre dva puta: 1972. u Saporou i 1998. u Naganu.
0 коментара:
Speak up your mind
Tell us what you're thinking... !