Čitava sezona NBA lige na kraju se svede na četiri do sedam finalnih utakmica u kojoj se sastaju dva najbolja tima. Ove godine bitku vode Majami i San Antonio. Osim borbe za šamoionsku titulu finalna serija uvek ima svog heroja, igrača koji je pruži nezaboravnu partiju kada je bilo najpotrebnije. Ovo su priče o košarkašima koji su osim titule proglašavani i za najbolje igrače finalnih serija.
Džeri Vest je jedini košarkaš koji je proglašen za MVP-ja finalne serije a da je igrao za ekipu koja je izgubila. Vestu je to pošlo za rukom u finalu plej-ofa 1969. godine kada je u dresu Lejkersa, na prve dve finalne utakmice protiv Seltiksa dao ukupno 94 poena. Iako se u petoj utakmici povredio, Vest je uspeo da odvede Lejkerse i do majstorice, gde je u tom sedmom meču imao trpl-dabl učinak od neverovatnih 42 poena 13 skokova i 12 asistencija, ali i pored toga Seltiksi su dobili utakmicu i osvojili šampionsku titulu.
Legenda Lejkersa Vilt Čembrlen je u finalnoj seriji 1972. godine proglašen punim pravom za najboljeg igrača. Na pet utakmica protiv Njujorka Čembrlen je u proseku imao 19,4 poena i čak 23,2 skoka po meču. Lejkersi su u finalnoj seriji pregazili Nikse sa 4:1 u pobedama.
Vilis Rid je predvodio Njujork Nikse do dve šampionske titule, 1970. i 1973. godine i oba puta proglašavan je za najboljeg igrača finalne serije. U prvom finalu Niksi su savladali Lejkerse sa 4:3 u pobedama. Rid se pokidao butni mišić na startu finalne serije ali se na parket vratio u sedmom meču kada je sa 23 poena i 10,5 poena bio najbolji na parketu. Tri godine kasnije finale protiv Lejkersa nije bilo toliko dramatično. Niksi su trijumfovali sa 4:1 u seriji, a Rid je na pet mečeva u proseku imao 16,4 poena i 9,2 skoka po utakmici.
Džon Havliček je sa Bostonom osvojio osam titula. U sedmnom NBA finalu u kojem su Seltiksi savladali Milvoki Bakse sa 4:3 u pobedama. U četiri trijumfa Bostona Havliček je postigao 26, 28, 28 i 16 poena i zasluženo proglašen za MVP-ja.
Titula Golden Stejta Voriorsa osvojena 1975. godine bila je veliko iznenađenje. U finalnoj seriji Voriorsi su nadigrali Vašington Buletse i počistili ih sa 4:0. Rik Beri je predvodio Voriorse sa 29,5 poena i 3,5 ukradene lopte po meču. Vašingtonu nisu pomogle ni velike zvezde koje je imao u timu poput Vesa Unselda i Elvina Hejsa.
Peta utakmica finalne serije 1976. godine između Boston Seltiksa i Finiks Sansa smatra se jednom od najboljih utakmica u istoriji finala jer je rešena nakon tri produžetka. Na toj utakmici posebno se istakao Džodžo Vajt koji je za 60 minuta provedenih na parketu postigao 33 poena uz devet asistencija. U čitavoj finalnoj seriji koju je Boston dobio sa 4:2 Vajt je beležio 21,7 poena po utakmici.
Titula Portlanda 1977. godine možda je i najveće iznenađenje u istoriji NBA lige. Malo ko je obraćao na ovaj tim dok nisu došli do finala.Čak i u finalnoj seriji protiv moćne Filadelfije niko nije smeo da se kladi na Blejzerse. Ipak, pod vođstvom sjajnog Bila Voltona Portland je trijumfovao sa 4:2 u seriji i došao do šampionske titule. Volton je proglašen za najboljeg igrača finala sa 18,5 poena, 19 skokoava, 5,1 asistencijom i 3,6 blokade po utakmici.
Ako se gleda smo statistika Ves Anseld nikad ne bi bio proglašen za MVP igrača finalne serije 1978. godine. Ipak, ovaj igrač Vašingtona je pre svega zbog maestralne igre u odbrani, sa potezima koji ne ulaze u statistiku zalužio nagradu za najboljeg igrača finala. Anseld je u finalnoj seriji koja je odlučena nakon sedme utakmice u proseku postizao devet poena i imao je 11,7 uhvaćenih lopti po meču. Tim iz američke prestonice je u finalnoj seriji trijumfovao sa 4:3 u seriji.
I godinu dana kasnije isti protivnici sastali su se u finalu plej-ofa, ali tada je ishod bio drukčiji. Sijetl je savladao Vašington sa 4:1 u seriji i postao šampion NBA lige. MVP finalne serije 1979. godine bio je Denis Džonson koji je najzaslužniji za osvetu Supersoniksa. Zanimljivo je da je Vašington jedinu pobedu u seriji ostvario u prvom meču dok je Sijetl dobio naredna četiri duela.
Boston je 1981. godine u finalnoj seriji savladao Hjuston Rokitse sa 4:2 u seriji. Iako su u timu Seltiksa tada igrali Leri Bird, Robert Periš i Kevin Mekhejl, titula MVP-ja pripala je Sedriku Maksvelu koji je u šest finalnih utakmica imao učinak od 17,7 koševa i 9,5 skokova po meču.
U finalu 1983. godine Filadelfija je „počistila" Lejkerse sa 4:0. Najzaslužniji za „čišćenje" tima iz Los Anđelesa bio je Mozes Meloun koji je u proseku postizao 25,8 poena i imao 4,3 blokade po utakmici.
Karim Abdul Džabar jedini je igrač koji je proglašen za MVP igrača dok je igrao za dva različita tima. Džabar je proglašen za najboljeg igrača 1971. godine kada je u u dresu Mivoki Baksa briljirao u finalnoj seriji protiv Baltimor Buletsa. Džabar je tada postizao 27 poena i imao 18,7 skokova po meču. Drugi put Džabar je postao MVP 14 godina kasnije u dresu Lejkersa kada je 1985. godine vodio tim iz Los Anđelesa do trijumfa nad Bostonom. U toj finalnoj seriji Džabar je imao učinak od 25,7 poena i deset skokova po utakmici.
Leri Bird je jedan od igrača koji je dva puta proglašavan za najboljeg košarkaša finalne serije. Prvi put Bird je bio najbolji 1984. godine u finalnoj seriji protiv Lejkersa koju su Seltiksi dobili sa 4:3. Bird je u toj finalnoj seriji imao učinak od 27,4 poena i 14 skokova. Dve godine kasnije Boston je u finalu bio bolji od Hjustona sa 4:2 u seriji. Bird je u šest utakmica postizao u proseku 24 poena, 9,7 skokova i 9,5 asistencija po utakmici.
Medžik Džonson je za najboljeg igrača finala proglašavan čak tri puta. Prvi put Džonson je bio MVP u svojoj ruki sezoni 1980. godine kada su Lejkersi u finalu savladali Filadelfiju sa 4:2. Medžik se posebno istakao u šestoj utakmici kada je nako povrede Džabara preuzeo ulogu lidera i postigao 42 poena uz 15 skokova i šest asistencija. Lejkersi su bili bolji od Filadelfije i dve godine kasnije i ponovo je najbolji na parketu bio Medžik. Isti igrač je u finalnoj seriji 1987. godine protiv Bostona, koji su Lejkersi dobili sa 4:2, u proseku davao 26,3 poena, 13 asistencija, 8,3 skoka i 2,3 ukradene lopte po meču.
Jedna od najboljih finalnih serija svih vremena odigrana je 1988. godine između Lejkersa i Detroita. Tim iz Los Anđelesa trijumfovao je u sedam mečeva od kojih se ne zna koji je bio bolji. Da je Detroit pobedio slava bi pripala Ajzei Tomasu, ali Lejkersi su postali šampioni a Džejms Vorti heroj trijumfa. Vorti se posebno istakao u šestoj utakmici u kojoj je postigao 28 poen i devet skokova. U odlučujućoj sedmoj utakmici Vorti je ostvario nezaboravni tripl-dabl sa 36 poena, 16 skokova i deset asistencija.
Nastaviće se...
