Jedini trener koji je imao tu čast da trenira dva možda i najbolja igrača NBA lige, Fil Džekson, konačno je uporedio Majkla Džordana i Kobija Brajanta. Popularni "Zen Master" je nakon dugog ćutanja u svojim memoarima konačno dao odgovor na pitanje svih pitanja NBA lige - ko je bolji?
„Njegovo leteće veličanstvo" ili „Crna mamba", pitanje svih pitanja u NBA ligi konačno je dobilo odgovor. Nakon više godina ćutanja, bivši trener Čikago Bulsa i Los Anđeles Lejkersa, odnosno bivši trener Majkla Džordana i Kobija Brajanta, Fil Džekson, konačno je uporedio ova dva igrača.
Džekson je, dok je bio na klupi Lejkersa, odbacivao i pomisao da upoređuje dvojicu igrača, da bi to učinio u svojim memoarima pod nazivom „Jedanaest prstenova: Duša uspeha". Novinar Los Anđeles Tajmsa, Majk Brešahan, koji je imao čast da među prvima pročita knjigu, analizirao je delove u kojima Džekson piše o Majklu Džordanu i Kobiju Brajantu.
„Majkl je bio harizmatičniji i druželjubiviji od Kobija. Uživao je u druženju sa saigračima i obezbeđenjem, obožavao je da u društvu igra karte, puši i da se šali", priseća se Džekson.
„Kobi nije bio takav. On je sve zadržavao za sebe, nalazio se u nekoj samoizolaciji".
"Njegovo leteće veličanstvo" ili "Crna mamba", ko je bolji?
Kobi u NBA ligu ušao kao tinejdžer, tako da Džekson smatra da se sa 18 godina ovaj igrač nije do kraja društveno razvio. On smatra da je izdvojenost bila Kobijeva reakcija na sredinu i kulturu na koju nije navikao. Džekson je dodao da je Kobi tek kasnije shvatio koncept dobrog saigrača, a tada je i povećao svoj uticaj u ekipi.
„Kobijeva navika da sve zadrži za sebe se menjala kako je sazrevao. Na kraju Kobi se više trudio da upozna saigrače, posebno kada je ekipa išla na gostovanja", priznaje Džekson.
Osim što smatra da je Džordan bio druželjubivija osoba koja je, za razliku od Kobija, uživala u društvu i druženju sa saigračima, Džekson je potvrdio da je igrač Bulsa bio mnogo bolji defanzivac od Brajanta.
„Bez sumnje Majkl je bio čvršći i opasniji defanzivac od Kobija. Mogao je da osujeti svaki napad protivnika i da zatvori bilo kog igrača svojim intezivnim i fokusiranim načinom odbrane", smatra Džekson.
On dodaje da ni Kobi nije bio loš defanzivac, ali smatra da se najbolji igrač Lejkersa često bez potrebe izlagao riziku u odbrani i da se u tom delu igre pre svega oslanjao na svoje sjajne fizičke predispozicije.
„Kobi je mnogo naučio od Majkla proučavajući njegove trikove, i to smo često koristili kao naše tajno oružje u Lejkersima, da promenimo tok utakmice. U suštini Kobi se previše oslanjao na svoju fleksibilnost i veštinu u odbrani, ali igrao je rizično i za to je plaćao cenu", piše Džekson.
Kada je u pitanju ofanziva razlike između Džordana i Brajanta su prema Džeksonovom mišljenju bile mnogo manje. Džekson je pohvalio Majklovu efikasnost i čvršću građu „šira ramena" koja su mu omogućila veću ubojitost u napadu. Ipak, Džekson je najviše cenio Džordanovo strpljenje u napadu, čekajući da „igra dođe do njega".
„Džordan je čekao da 'igra dođe do njega', nikad nije forsirao šut, dok je Kobi imao običaj da forsira šut, posebno u situacijama kada nije bio u ritmu... Kada promašuje, Kobi će šutirati nemilosrdno dok ga ne krene. Sa druge strane Džordan bi, u trenucima kada ga ne služi šut, pažnju usmerio na odbranu, dodavanje ili kretanje koje bi pomoglo da se dobije utakmica", priseća se Džekson.
Postoje i sličnosti
Kao najveću razliku dva igrača Džekson izdvaja liderstvo. Popularni "Zen Master" smatra da je Džordan rođeni vođa, koji je liderske sposobnosti usavršio na Univerzitetu Severna Karolina, gde je proveo tri godine pre dolaska u NBA ligu. Džekson smatra da je Džordan na koledžu sazreo emocionalno i taktički, i da je imao prirodan dar da motiviše i pogura i svoje saigrače.
Kobi se sa druge strane često nalazio u klinču sa saigračima.
„Kobijeva usresređenost nikad nije bila ista kao Džordanova, i zato nije mogao da napravi veliki uticaj na ekipu... Ponekad je znao da bude oštar prema saigračima. Majkl je bio drugačiji. On je bio majstor u kontroli emocionalne klime ekipe, i to samo svojom moćnom pojavom među saigračima".
Džordan druželjubiv
Ipak, Kobi je prema Džeksonovim rečima, vremenom gradio sve bolji odnos sa saigračima.
„Kobi je vremenom popravio svoje liderske sposobnosti, a sezone 2008/09. bila je kulminacija njegovog napretka u vođenju ekipe", smatra Džekson.
On kaže da je Kobi tada sa saigračima izgradio odnos prisniji od onog koji se ranije svodio samo na „dodaj mi prokletu loptu".
„Kobi je postao druželjubiviji. Počeo je da se druži sa saigračima, pozivao ih je na večere, šalio se sa njima, nije više bio izolovan. Izgledalo je kao da su saigrači konačno postali njegovi partneri, a ne njegovi pomoćnici", rekao je Džekson.
On smatra da je Kobijev uticaj od relativno pasivnog Pau Gasola napravio dinamičnog i ubojitog igrača.
Kobi samotnjak
„Ponos i uživanje u Kobijevom pogledu bio je dovoljan da se sva muka koju smo imali tokom našeg puta na kraju isplati".
Sve se isplatilo, ali ipak nije bilo isto kao sa Džordanom, na kraju zaključuje novinar Los Anđeles tajmsa nakon analize Džeksonovih memoara.
