Kraj marta svake godine Srbiji donosi one retke besplatne darove kojima se obradujemo više nego većini skupih poklona. Nagoveštaj proleća posle duge i hladne zime i produženje obdanice zbog početka letnjeg računanja vremena su ultimativno srećni momenti u životu velike većine ljudi, i mada i mene vesele, ipak padnu u senku jednog još uzbudljivijeg martovskog poklona.
Uživanje praćenja prve trke Formule 1 u novoj sezoni ne može da se poredi ni sa čim drugim kada je ovaj čudni sport u pitanju. Ispunjeni nestrpljenjem posle preduge zimske pauze, željni da vidimo nove vozače u starim timovima ili stare vozače u novim timovima, automobile novih oblika i boja u divnom okruženju poznog leta mistične južne hemisfere, svakog proleća ponavljamo isti ritual - u sebi ili u društvu, bojažljivo ili odvažno - prognoziramo da će baš naš heroj ove sezone stići do toliko željene titule i tako napokon dokazati svima jednom i zauvek „ko je najveći baja". A najlepše od svega je što do početka prve trke, niko, baš niko na svetu ne može da nam kaže da nemamo pravo da se nadamo.
I upravo ta opčinjujuća, slatka neizvesnost je razlog zbog kojeg, kao i ostali zaluđenici, krajem marta vikendom skačem iz kreveta na prvi zvuk mrskog budilnika, ni malo ne gunđajući zbog toga što je napolju najčešće još uvek mračno i što žrtvujem jedina dva jutra u nedelji kada mogu koliko toliko da se naspavam.
Ovog vikenda, ta groznica neizvesnosti se napokon vraća u naše živote, i prema svemu viđenom preko zime, trešće nas jače nego ikad ranije. Jer, kada se u petak malo posle ponoći po našem vremenu upale zelena svetla na startu prvog slobodnog treninga na stazi Albert Park u Melburnu, ni vozači u automobilima, ni šefovi timova neće znati šta je realan domet njihove ekipe na prvoj trci.
Izvlačiti neke zaključke na osnovu predsezonskih testova je uvek krajnje nezahvalno, a ove godine se posebno čini teškim. Tri četvorodnevna testa koja su održana u Španiji su bila potpuno nereprezentativna i samim tim nedovoljna za formiranje tačnog poretka. Ne toliko zbog toga što je prvi test vožen u Herezu, na stazi na kojoj se vozi Moto GP a ne Formula 1, već prevashodno zato što je na potonjim testovima u Barseloni bilo pomalo neočekivano kišno, i krajnje neočekivano hladno. Jedini zaključak koji se posle testova zato može izvući je da su timovi nedovoljno spremni za novu sezonu. Doduše, kao i uvek u životu, neki više, neki manje, a to zavisi pre svega od pristupa u dizajniranju ovogodišnjeg automobila.
Jer naredne godine, Formula 1 će doživeti jednu od najvećih revolucija u svojoj istoriji. Današnje velike i poprilično energetski neefikasne osmocilindrične motore će, u skladu sa vrednostima vremena u kome živimo, zameniti nova generacija hibridnih, štedljivih šestocilindričnih turbo motora manje zapremine, usled čega će doći do korenitih promena skoro svih tehničkih pravila. Najviše zbog toga, svi timovi, sa izuzetkom Meklarena i Zaubera, u ovu sezonu su ušli sa automobilom koji je evolucija prošlogodišnjeg modela, i kao takav lakši za podešavanje, što može biti od ključnog značaja, pogotovo u prvoj polovini sezone kada timovi moraju da se prilagode novim pravilima.
Naoko, tih novih pravila u 2013. godini nema mnogo, ali njihov uticaj može biti dalekosežan. U eri u kojoj ne dominiraju motori, već aerodinamika automobila i ponašanje guma, promene u ova dva segmenta mogu dovesti do značajnog pomeranja u redosledu timova.
Povratak Pirelija pre dve sezone je značajno promenio način trkanja pa ni u ovoj godini neće biti drugačije. Uz novu generaciju P Zero guma, koje su mekše od prošlogodišnjih, timovi su primorani da još više pažnje obrate na uspešno rešavanje rebusa koji donosi titulu, a pojednostavljeno zvuči ovako - kako podesiti automobil da se prednje gume brzo ugreju a zadnje pri tome ostanu hladnije? Jer, bez dovoljno zagrejanih prednjih guma nema brzog kruga, dok sa pregrejanim zadnjim gumama nema dovoljno prijanjanja.
Druga bitna promena odnosi se na DRS (sistem smanjenja otpora), koji se do ove godine tokom slobodnih treninga i posebno bitno - kvalifikacija - mogao koristiti na čitavoj dužini staze. U novoj sezoni, DRS će i na treninzima i na kvalifikacijama, kao i na samoj trci, biti moguće koristiti samo u za to predviđenim zonama, kojih će najčešće biti dve na svakoj stazi. Druga promena je zabrana aktivne verzije takozvanog duplog DRS-a, što znači da se zabranjuju sistemi koji su omogućavali da otvaranje DRS-a osim na gornji deo zadnjeg krila deluje i na druge delove automobila (na prednje krilo kod Mercedesa, odnosno donji deo zadnjeg krila kod Red Bula). Ipak, nije zabranjen pasivni DRS, sistem sa kojim su prošle sezone bezuspešno eksperimentisali Lotus i Mercedes, a koji omogućava da se DRS otvori i van predviđene zone, ali pasivnim putem, bez komande vozača, već isključivo pod uticajem (velike) brzine. U savladavanju ovog pasivnog DRS-a glavni problem predstavlja podešavanje tačne brzine na kojoj će se sistem sam aktivirati, i još značajnije, deaktivirati. Aktivacija donosi dodatnu brzinu na pravcima, ali zakasnela deaktivacija može imati pogubne posledice na stabilnost automobila tokom kočenja pre ulaska u krivinu. Tokom zime, sistem su osim Lotusa i Mercedesa isprobavali i Zauber i Red Bul, ali kako sada stvari stoje, deluje da ga je savladala samo austrijska ekipa.
FIA je u novoj sezoni uvela i strožije testove savitljivosti prednjeg krila, što će nesumnjivo najviše pogoditi Red Bul, a u cilju izbegavanja ružnih bokserskih noseva automobila ekipama je dozvoljeno da kvrgu prekriju posebnim panelom koji ne sme da ima drugu funkciju osim estetske. Ipak, Red Bul, Lotus i Zauber su rešili da zadrže stepenik na nosu svojih automobila, smatrajući da je estetika nebitna, dok panel potencijalno odnosi deo performansi zbog svoje težine
Na kraju, značajna promena je proistekla iz činjenice da će se posle bankrota ekipe HRT-a, u 2013. godini takmičiti 22 vozača, što znači da u prvom i drugom delu kvalifikacija neće više ispadati po sedam, već po šest vozača. Zbog toga, uz standardnu četvorku iz Kejterema i Marusije ove sezone će još dva vozača biti u opasnosti da prerano završe kvalifikacije, dok je prethodnih godina to pretilo samo jednom, pa možemo očekivati još uzbudljivije subote.
Priču o promenama zaokružuju pogled na kalendar i listu vozača. I dok je van Španije malo onih koji će žaliti za trkom u Valensiji, ipak je šteta što ćemo ove godine gledati jednu trku manje. Još je veća šteta što u 2013. nije bilo mesta za neke sjajne vozače, jer ako je konačna penzija Mihaela Šumahera donekle i bila očekivana, prerani kraj karijere Kobajašija, Gloka, Kovalainena pa čak i Petrova je ipak značajan gubitak za sport.
