Dejan Stanković ističe da će ponovo obući dres Srbije ako oseti da će njegovo prisustvo koristiti reprezentaciji. On je rekao i da je bio blizu odluke da napusti fudbal tokom oporavka od povrede, da smatra daje nova generacija srpskih fudbalera "zlatna", ali i da nije realno da se vrati u Crvenu zvezdu, barem ne kao igrač.
Nakon zaista duge pauze Dejan Stanković se vratio fudbalu. Tokom oporavka od povrede tetive, koji je trajao devet meseci i tokom kojeg je bio podvrgnut dvema operacijama, Stanković je razmišljao čak i da se oprosti od izuzetno uspešne profesionalne karijere.
Ali ubrzo je odagnao takve misli.
"Rafael Nadal je jednom rekao da je najsrećniji kad igra tenis. Tako sam i ja najsrećniji kad igram fudbal. Svašta mi je prolazilo kroz glavu tih devet meseci, vreme kao trudnoća... Bio sam blizu da odustanem, ali, hvala bogu, nisam. Dao bih povredi i operaciji pobedu, ali to ne bih bio ja. Hteo sam što pre da se vratim, da odigram bar još jednu utakmicu. Bilo je kao ono u pesmi Ace Lukasa 'nešto protiv bolova'. Doktore, daj nešto, samo da igram. Nisam hteo da se predajem, već da kraj bude onda kad ja kažem, a ne povreda. Treba igrati dok se lopta ne izduva!", rekao je Stanković.
Ovo je premijerni razgovor sa medijima srpskog fudbalera u prethodnih devet meseci. Kako sam ističe, jednostavno nije imao šta da kaže. To se promenilo onog trenutka kada je istrčao na teren i odigrao poslednjih 15-ak minuta protiv Kjeva.
"Delovao mi je kao da sam opet debitovao za Inter ili kao onda kada sam prvi put igrao za Zvezdu. Nisam mogao da spavam do pet ujutru od uzbuđenja. Navijači su me dočekali ovacijama i svi su ustali kada sam ulazio u igru. Predivan osećaj", priseća se Stanković.
Još jednom je ponovio da želi da dočeka kraj karijere u Interu. Naravno, sve u zavisnosti od kvaliteta igara koje bude pružao. Ugovor sa klubom iz Milana mu traje do leta 2014. godine.
"Videćemo. Ako ja ne budem zadovoljan, ako ne budem na nivou, pružiću ruku Moratiju i zahvaliti mu se na svemu. Ali, verujem da mogu još da igram onako kako umem. Možda ne svih 60 utakmica u sledećih godinu dana, ali 30-ak sigurno. Ono što je dobro jeste što sam 'sačuvao' mišiće", rekao je Stanković.
Pitanje svih pitanja kada je Dejan Stanković u pitanju u ovom trenutku jeste da li će on ponovo obući dres nacionalnog tima.
"Siniša (Mihajlović) me je svojim izjavama priterao uza zid", rekao je Stanković uz osmeh i nastavio: "Koliko volim i poštujem Srbiju ne bih mogao da kažem 'ne'. Ali, rekao sam i Mihi, odnosno selektoru: pre svega, ja moram da budem zadovoljan svojom kondicijom, spremom, da počnem da igram, pa tek onda ako se svidim selektoru onda može. Ime i prezime ne igra. Hvala selektoru na ukazanom poverenju, na želji da me vidi na Maksimiru protiv Hrvatske (22. marta), ali ja prvo moram da počnem da igram utakmice u kontinuitetu, da igram svih 90 minuta. Samo od toga zavisi da li ću se, uslovno rečeno, 'vratiti', jer ja, zapravo nikad nisam ni odlazio", kaže Stanković.
"Ako se budem vratio to neće biti ni zbog trake, ni zbog broja nastupa, ne! To će biti samo zbog dresa, grba, zbog tima, Srbije, zbog Mihe i zbog sebe. I da se razumemo - ne plašim se da istrčim na Maksimir, ne dolazim ništa loše da uradim, već samo da igram fudbal i pokušam da dam doprinos. Ako budem mogao, ako budem zadovoljan kondicijom i igrom - Srbiji ne mogu da kažem 'ne'!".
Stanković je kao član reprezentacije Jugoslavije igrao protiv Hrvatske davne 1999. godine.
"Bilo je pakleno, stvarno. Bio je takav pritisak, osećalo se u vazduhu. Kad su oni dali gol, maltene smo se i mi radovali, jer smo svi bili u fazonu: 'e, dobro, sad možemo da počnemo da igramo'. Ne verujem da će sada biti takav pritisak, prošlo je mnogo godina. Tenzije će biti, ali ne onakve", ističe on.
"Bilo je pakleno, stvarno. Bio je takav pritisak, osećalo se u vazduhu. Kad su oni dali gol, maltene smo se i mi radovali, jer smo svi bili u fazonu: 'e, dobro, sad možemo da počnemo da igramo'. Ne verujem da će sada biti takav pritisak, prošlo je mnogo godina. Tenzije će biti, ali ne onakve", ističe on.
Stankovićev povratak je nešto što posebno zanima i medije u Hrvatskoj.
"Ne verujem da me se plaše, možda imaju neki respekt prema meni, mojoj karijeri. A možda im moj povratak donese dodatnu napaljenost. Znate, pričao sam sa ozbiljnim, vrhunskim sportistima, osvajačima olimpijskih medalja, mojim prijateljima. Njih bar 80 odsto, možda i više mi je reklo da ne budem lud i da se ne vraćam. Jer, tim Srbije može da pobedi ili izgubi i bez mene. Najviše ću, smatraju oni, da izgubim ja. Ja sam svestan toga, ali nekad u životu mora da se preuzme taj rizik. Strah me nije, to je sigurno", ističe Stanković.
On, za razliku od dela domaće javnosti, veruje da sadašnja generacija reprezentacije Srbije ima ogroman potencijal.
"Ekipa je suvo zlato! Bilo je utakmica koje su odigrali bez pritiska u kojima su pokazali sav potencijal i zdrav kvalitet. Jedino što mi se nije dopalo bila je ona utakmica u Skoplju, ali naiđe takav dan, pogotovo posle utakmice sa Belgijom gde smo mogli mi da vodimo bar 2:0 u prvom poluvremenu. Ono što je kod nas problem jeste to što javnost nema strpljenja. Nemamo vremena ni za šta. Sve mora odmah, sutra najkasnije. Kad bismo dali bar malo vremena toj ekipi da udahne...Nemojmo da plašimo tu novu generaciju, da im se ne dolazi ili da dolaze u reprezentaciju sa strahovima".
O eventualnom povratku Nemanje Vidića ne zna mnogo, pre svega jer se nije čuo sa kapiten Mančester junajteda.
"On je najbolji defanzivni igrač na svetu u poslednjih deset godina i svakako je da bismo sa njim bili jači bar 80 odsto. Ali, ne znam šta on misli o toj ideji, nisam se čuo sa njim".
Razgovor sa Dejanom Stankovićem nije kompletan bez doticanja Crvene zvezde. Spominjao se i povratak, međutim...
"Zvezda je uvek tu, ja sam dete Zvezde i uvek ću biti. Ali, ne razmišljam o onome što nije realno. Kad završim ugovor sa Interom imaću 35, 36 godina, a šta bih onda ja tada mogao da joj pružim? Nije realno da se vratim u tim godinama. Zvezda je institucija i sa njom ne možeš da se igraš. Zvezdi su potrebni ratnici, oni koji oru teren. Moguće je da u Zvezdinom dresu odigram jednu utakmicu, onu revijalnu, oproštajnu. Svašta bih dao za to", rekao je Stanković.
Ali, ako je isključio mogućnost da se vrati kao igrač, nije isključio i opciju da se možda vrati u drugačijoj ulozi.
"Verujem da će se posle igračke karijere naći neki novi izazov predamnom u vezi sa fudbalom. Da li ću biti trener, direktor, predsednik, možda, ne znam, ali znam da će se pojaviti nešto što će mi probuditi istu onu strast koju osećam dok igram fudbal".
Za kraj, odnos za Žozeom Murinjom...
"Kada je došao sreli smo se i rekao mi je da sve ono što se piše nije izašlo iz njegovih usta. Rekao mi je da ako dođe Frenk Lampard onda za mene neće biti mesta, ali da ne veruje da će Lampard doći u Inter. Rekao mi je i da ne vidi razloga da ne budemo prijatelji, jer je ostao prijatelj i sa Drogbom, Lampardom... I eto, sada smo prijatelji, čujemo se na svakih 15-ak dana. Dok sam bio povređen, zvao me je i pitao me je: 'Cigane (tako me zove), kad se vraćaš na teren? Nedostaješ'", ispričao je Dejan Stanković.
